» .
c o m u n i c a r ! í n l t m b a r o m a n a
N E C E S I T A T E A D E M O N S T R Ä R I I L A P R E D A R E A C A L C U L U L U I S I A L MÄ S U R A T U L U I .
»
De: G Y A R M A T H Y A U R É L .
Un copil se joacä l a m a s ä cu trei soldati.
El nu poate incä sä e x p r i m e cu cuvintele de
„trei" c a n t i t a t e a soldatilor. D a c ä ìi l u ä m pe neobservate u n u l din acei soldati, el il cautä, il cere, cäci in s p i r i t u l säu a p a r e i m a g i n e a c o n t e m p l a t a a n t e r i o r §i pe baza comparatici el vede §i stie cä, a a v u t m a i multi, iar a c u m a r e m a i putini. U n asemenea copil posedä d e j a conceptia n u m ä r u l u i 3. D a r aceastä con-ceptie p r i m i t i v ä d e s p r e c a n t i t a t e nu o p u t e m i n t r e b u i n t a incä si la f o r m a r e a concluziei, a p ä r e r i i si a relatiei n u m e r i l o r p r i n c a r i sä se exprime c a n t i t a t e a . L a a c e a s t a avem n e v o i e
de о idee clarä si decisiva despre n u m ä r , in posesia cäreia copiii n u m a i pe calea descom-p u n e r i \ si a c o m descom-p u n e r i i ideii clare desdescom-pre nu-m ä r pot a j u n g e . L a g r a d u i acesta n u nu-m a i pe calea d e m o n s t r ä r i i p u t e m p r e d a ideia, s a u conceptia n u m ä r u l u i .
Cu ocazia p r e d ä r i i c a l c u l u l u i si al m ä s u r a -t u l u i in clasa I.-a, d e m o n s -t r a r e a e indispensa-bilä. D e m o n s t r a r e a directä, a t u n c i cänd nu-merile, continutul lor, v a r i a t i a si r a p o r t u l lor unele fatä de aitele le d e m o n s t r ä m cu obiecte concrete, deaceea о si n u m i m n u m ä -r a -r e a obiectivä. Cele m a i simple mijloace la n u m ä r a r e a obiectivä s u n t : degetele m ä i n e i , bila, betisorul, pietricica, c a s t a n a sälbaticä, p r e c u m si orice a l t obiect ce se poate u s o r m ä n u i , si pe care-1 p u t e m u s o r p r o c u r a .
A t a t pe v r e m u r i , cát si azi, e la modä „in-v e n t i a " masinelor de calculat. S u n t o m u l t i m e de „inventfi'1 p a t e n t a t e de „ i n v e n t a t o r i " ca n u c u m v a altii sä se foloseascä pe n e d r e p t de masmele lor de calculat, sau de alte m i j l o a c e de d e m o n s t r a r e . Cea m a i b u n ä dovadä a 1 ipséi de v a l o a r e a acestor u n e l t e complicate si mestesugite este f а р tul cä, n i e i u n a din ele n u
s'a r ä s p ä n d i t p r i n scoli. T o a t e au f o s t folosite n u m a i de eätre i n v e n t a t o r i i lor, c h i a r si a t u n c i c ä n d ei a u f ä c u t uz de orice mijloc posibil de a le p o p u l a r i z a . Avem о s i n g u r ä m a s i n ä de calculat ce-i f o a r t e s i m p l ä si deaceea se si aflä in f i c c a r e scoalä. A c e a s t a e asa n u m i t a masinä de calculat ruseascä, p r e v ä z u t ä cu о tablä a c o p e r i t o a r e . N i m i c alt nu о p o a t e inlocui, n i m i c alt n u о p o a t e complecta. Cea m a i b u n ä masinä de c a l c u l a t e aceastä m a s i n ä ruseascä, pe care se a f l ä zece bile, j u m ä t a t e albe, si j u m ä t a t e n e g r e , sau rosii.
P e l a n g ä m a s i n a de calculat ruseascä, n u de m u l t se r ä s p ä n d e s t e cel m a i bine t a b l a lipicioasä. A s t a e о s c ä n d u r ä , sau о t a b l ä de e a r t o n p r e v ä z u t ä cu u n p o s t a v o r d i n a r (fla-nelä, s a u p o s t a v de cazan) pe c a r e se lipesc mici d i s c u r i täiate din acelas m a t r i a l . Acest a p a r a t il p o a t e p r e g ä t i ciliar si i n v ä t ä t o r u l .
Obiectul indispensabil p e n t r u d e m o n s t r a r e a c a l c u l u l u i si al m ä s u r a t u l u i in c l a s a I.-a, a v e m m e t r u l , pe care s u n t semnati c e n t i m e t r i i . P e n t r u m ä s u r i l e de c a p a c i t a t e este l i t r u l si deeilitrul, i a r p e n t r u m ä s u r i l e de g e u t a t e , lcilogramul si d e c a g r a m u l s u n t n e a p á r a t
necesare. P e langä acestea, fiecare copil sä aivä o c o r d e a de m ä s u r a t p r e g ä t i t ä din h ä r t i e , pe c a r e sä le p u t e m i n s e m n a decimetrii si cen-t i m e cen-t r i i , dupäce le-ain p r e d a cen-t aceascen-tä macen-te- mate-rie. P e n t r u m ä s u r a r e a ciasei, a c u r t i i si a sträzii, in lipsä de cordea de m ä s u r a t , p r e g ä t i m din s f o a r ä о mäsurä de l u n g i m e de vre-o 3—4 m e t r i i , pe care v o m i n s e m n a m e t r i i cu noduri, s a u cu vopsea de culoare deschisä.
Obiectele m e n i t e p e n t r u caleularea obiectivä le p u t e m foiosi in douä f e l u r i . U n a d i n ele in eazul cänd insus invätätorul a r a t a si
REVISTA INVÄTÄTORILOR Nr б11944. 91
xnänueste obiectele $i variatia lor. Atunci copiii privesc la ceace invätärul le aratä. La procedeul demonsträrii sä observäm cä obiec-tele alese pentru demonstrare, sä fie de о a$a märime §i forma, incät toti elevii din clasä sä le poatä vedea, §i sä primeascä о demonstrare clarä si lämuritä despre ele. Cele mai uzuale obiecte demonstrative avem ma-sina de caleulat ruseascä si tabla lipicioasä cu discurile lipicioase. Pe längä aceasta, in-vätätorul poate demonstra si cu cärti, caeta, sau §i cu alte obiecte asemänätoare.
Un alt mod de demonstrare este asa numita demonstrare efectivä, dänd in maria fiecärui copil obiecte, cu care insus copilul lucreazä, formánd serii de numere, relatii si variatii.
Färä indoialä, aceastä demonstrare efectivä are о mare valoare pedagogica. Experien{a a dovedit insä cä, acest fei de demonstrare poate fi aplicat cu succes numai in cíasele cu n u m ä r normal. Acolo unde invätätorul in timp foarte scurt poate privi si controla lucraren t u t u r o r copiilor, si poate determina pe copii sä-si indrepteze eventualele lor greseli. Acest mod de demonstrare se izbeste insä de multe greutäti in cíasele popúlate, mai cu seainä la inceputul anului scolar.
Invätätorul constiincios, care cunoaste vaio-a r e vaio-a demonsträrii efective, se vvaio-a sili din tovaio-ate puterile sä inläture aceste greutäti. I n cazìil cànd asta i-ar fi cu neputintä, el se va sili eel pufin sä repare paguba in asa fel ca, pe càt se poate va inrola pe copii in lucrarea ce e in legatura cu acel obiect demonstrativ.
I n clasa I.-a, in cursul predärii calculului si al mäsuratului, sä demonsträm n u numai pe calea vederii si a procedirii, ci si pe calca auzului, pentruca copiii nostrii sä obtinä о imagine càt mai clarä jjosibilä despre canti-tate si despre variatia si raportul ei. P e calea auzului putem preda intuitia spre ex. prin lovituri, prin fluerat, ori prin vocificarea vreunei litérc. Cu impärtirea spatiului de timp al vocilor putem demonstra seria de numere.
Spre ex. Observati, cäte am bätut! — spun, si bat incet 2, 3, 4, s. a. m. d. dupä aeeea intra'un tempo mai rapid. Putem demonstra deasemenea si adunarea. Spre ex. Observati!
— spun, si bat 2, si dupä о scurtä pauzä iaras bat 2. P u t e m demonstra si intregirea, spre ex.
— cäte bat? — intreb si bat 3. Daeä vreau sä bat 5, cäte bätäi trebuie sä mai adaogäm la ele? P u p e m demonstra deasemena si seria numerilor. Spre ex. — De cäte ori am bätut
3? — si bat de douä ori 3. Càte am bätut in total?
Ca legäturä intre numärarea cu obiectele si numärarea cu numerile numite sä adaptäm demonstrarea cu desenul, la care sä ne folosim de desene tipice ce cu inlesnirc se pot desena si g r u p a pe tablä. Ele pot fi desene de: puiu, pisicä, iepure, peste, pasäre, sóidat, pitie, fruetä, floare s. a. m. d. Daeä cu ajutorul acestora am demonstrat operatiunile, atunci únele din g r u p ä r i sä fie desenate cu cretä de diferite culori, asa incät copiii sä obtinä о idee clarä despre elementul constructiv. Pot fi cazuri, unde desenarea repetatä a puiului, a iepurelui, s. a. m. d. trebuie sä exprime aceiasi miscare. Spre ex. Daeä voim sä de-monsträm seria numerilor cu desenul puilor, atunci toti puii sä fie desenati ca fugänd, adunànd, bànd apä s. a. m. d. si desenarea lor sä fie de о märime egalä, fiindcä aci vrem sä däm о idee complectä despre cantitate, unde diferitele märimi de f i g u r i a r produce o eonfuzie. Vor fi insä si cazuri unde numai cu desene ce preinchipuie diferite miscüri putem oferi o demonstrare corespunzätoare scopului. Spre ex. din 6 pui, pe 3 din ei ii desenäm ca bànd apä, pe 3 insä ea adunànd.
La formarea conceptiei numerilor, pe lànga demonstrarea cu obiecte si desene tipice, ne vom foiosi si de figurile numerilor. Figurile de numere sunt de douä feluri: naturale si artificiale. Figurile de numär naturale, sunt acelea cari in n a t u r a se perindä intotdeauna regulát si neschimbat. Spre ex. un soare, douä picioare ale gäinei, trei frunze ale trifoiului, p a t r u picioare ale mielului, cinci dogete ale màinei, sase picioare ale cäräbusului si opt picioare alo paianjenului s. a. s. m. d. P e acestea sä le demonsträm in cursul formärii conceptii de numär, mai intài in realitate, dupä aceia prin desen.
F o r m a numerilor artificiale о putem oferi eu a r a n j a r e a acelor obiecte pe cari le folosim spre demonstrare. Spre. ex. P e cele 5 castane sälbatice, sau cele 5 discuri lipicioase le putem a r a n j a , sau punem sä le aranjeze in atàtea forme,, in càte feluri se pot a r a n j a . In timpul f o r m ä r i i conceptiei numerilor, pe längä de-monstrarea cu obiecte, adeseaori demonsträm numerile compuse din puñete, discuri si linii.
Scopul unora din ele este ca, copilul sä poatä cunoaste si cuprinde cu privirea, asa zieänd intr'o clipä insemnätatea cantitätii numärului arätat. Asta va avea loe numai in cazul
9 2 Nr 6/1944. REVISTA INVATÄTORILOR eänd púnetele, discurile si liniile ее creeazä
forma numerilor le compunem dupä o anu-mitä regulä. Numärul 1 §i 2 ( . / . . ) f ä r a nicio grentate pot fi cuprinse cu privirea. Numärul 3 poate fi inteles mai usor, daeä dintre cele trei puñete, douä sunt sus, i a r unul jos. ( ' . ' ) , ori le aranjäm in formä triunghiularä ( : . ) . F o r m a cea mai usor de prieeput a n u m ä r u l r 4 este pätratul ( : : ). Daeä in mijlocul pätratu-lui punem un punet, obtinem acea forma a numärului 5 care poate fi cei mai usor euprinsä cu privirea, deaeeea si cei mai usor se poate prieepe. ( : • : ) I n intervalul dela 5 pänä la 9, numerile cele mai usor de cuprins cu privirea le compunem in asa fel cä, nu-märul 5 sä rämänä si mai departe neschimbat, iar längä el asezäm numerile 1, 2, 3, si 4 cari se pot cei mai usor cuprinde cu privirea. Ex-perienta a dovedit cä, pänä la 5, se poate usor cuprinde cu p r i v i r e a ; copilul pricepe intr'o elipä numärul. Dela 5 pänä la 9 mai greu, iar numerile, totus eie pot fi cu profit intre-cäte cinci, deasemenea se poate usor pricepe.
Dela 10 in sus insä, copilul pricepe mai greu n u m ä r u l 10, care constä din douä numere de buintate.
I n timpul formärii conceptiei numärului, avem nevoie nu numai de formarea numerilor regúlate, ci si de formarea numerilor cät mai variate. Deaeeea sä prezentäm numerile in cät mai multe varatii si forme posibile. La com-punerea lor sä conlucreze si copiii, pentruca ei nu numai p r i n obtinerea gata pregätitä sä dobändeascä conceptia numärului, ci si prin combinaba independentä, ce e cu mult mai valabilä. De oarece púnetele domino au nume-rile cele mai variate, din eänd in cänd sä le demonsträm $i pe acelea.
Demonstrarea cu numerile o putem intre-buinta, la lärgirea cercului numerar, la nu-m arare, la desconu-mpunerea nunu-merilor, la for-marea seriei de numere, precum si in decursul demonsträrii t u t u r o r operatiunilor. Daeä vrem sä oferim о idee totalä despre numär, atunci il vom desena cu creta colorata. Daeä insä voim sä demonsträm seria numerilor, descom-punerea numerilor, sau operatiuni, atunci únele puñete, sau g r u p e le vom desena pe tablä cu creta de diferite culori. Discuri de diferite culori deasemenea pot fi folosite in i u r s u l demonsträrii.
Dupä cum vedem, la predarea calculului, demonstrarea e indispensabilä. Sä nu eredem insa cä, orice imagine a numärului ia nasiere in spiritul nostru pe baza demonsträrii. Asta se referä numai la primile cäteva numere, poate pänä la 10, si cu o aran j a r e regulatä, eventual se poate referi pänä la numärul 20.
Demonstrarea numerilor mai in sus de aci, e cu totul nedefinitä. Spre ex. pe calea de-monsträrii nu putem obtine о idee lämuritä despre numärul 873. El ia nastere in spiritul nostru prin conlucrarea a sute de capacitati.
I n cursul predärii insä, aceastä lucrare trebuie neapärat sä о a j u t ä m cu demonstrarea. Spre ex. conceptia numärului 873 о formäm in asa fel cä, demonsträm deosebit odatä opt de cäte о sutä, apoi sapte de cäte zece, si trei de cäte unul, si in urmä adunäm laolaltä pe cei trei factori. Deaci putem vedea cä, nu-merile nu sunt insignii perfecte, si nici ima-gini demonstrative, ci ele sunt numai niste conceptii ce iau nastere prin a j u t o r u l nu-märäii si operatiunii, cu a j u t o r u l demonsträrii.
„Copilul este bueurie, sperantä. In corpul lui fraged este cera mistic, ca in fiorire a. Su fie tul lui curat, presenta lui intreagä e ca semänätura de primäiarä: e o frumoasá speranfa. Tatàlui il uità cam reinnoindu-se in el. Marna il uità deasemenea ca viafa ei reinno'ità. E un miracol mare si frumos." (Gár donyi.)
*
Ómul se poate educa perfect si intr'o scoalä primitiva dela sate munca celei mai moderne si perfecte scoli poate sä fie färä rezultat, trist si gol. Pentruca nu sala de invätämänt, ma-teria de predat, sistemili si programa analitica este in primul ränd important, ci sufietul invätätorului.
Care este ideálul nostru la educafia tinere tului? — Ca ei sä fie temätori de Dumnezeu si fideli la patrie pänä la moarte. Cari se supun cu incredere si spontan la legile. Cari isi indeplinesc datoriile fatä de Dumnezeu, familie, semeni ei $i de patrie. Cari se supun intotdea-una numai adevärului. Cari isi au comoaru cea mai prefioasä in onoarea lor.
*
„Cästigäm mult inalbine, daca tinerimea se creste in cunoasterea s< iubirea fata de poporul nostru, decät ca sä devinä om de lume. In loe de mese de biliárdé sä se intereseze de agri cultura, si in loc de expresiile artificiale ale herbarilor sä culege fiorile adevärate ale vietii." (Móricz Zs.)
Pvilog.
GODINA : SEDAMDESETISFDMA. 6. BROJ. BUDAPEST, 15. M A R T A 1 9 4 4 .
Uciteljski List
U R E D N I S T V O I U P R A V A : M A D J . K R A L J . M I N I S T A R S T V O Z A V J E R U I N A S T A V U .
SAOPSTENJA NA SRPSKOM, HRVATSKOM, MEDJUMURSKOM, BUNJEVACKOM, SOKACKOM I VENDSKOM JEZIKU.
Пеговатье воЬака у пролепе
ЗА 111. U lV. РАдРКД.
Н а п и с а о : Стеван Недуца СКИЦА
Н а с т а в н о г р а д и в о : Неговахье воЬака у лролеЬе. Треб.ьен>е гусеница. Уклан>ан>е суиих гранчица. Разре^иван>е. (Шишаьье). Струган>е и чишЬегье стабла. Нрекопаваае земле под воЬком.
Ц и л > : п р е д м е т н п : Упознати деду са на-чиним а негова&а воЬака ;
Ф о р м а л и и : Увидети са дедом, да Ье нам воЬке тек оида донети плода, ако их чувамо и HeryjeMO ;
п р а к т и ч н и : И саму деду васпитати, на-викнути их на чистому, навести их на чуван>е и поштован>е воЬака.
П р е т х о д н о с т и : Деда су посматрала воЬке у баштн. Видела су р е з а а е (шишаье) гранчица, руковагье рана на воЬкама, тражила су j a j a и KojeKaiíBe згодще у пукотинама во-Ьака и гледала прекопаван>е под пстим.
П р и п р е м а : a j Испричаае онога, што су видела у башти.
И с т а к н у Ь е ц п л а : Говоримо о него-в а а у тих него-воЬака.
Р а с п р а в а : a) H n j e довол>но само заса-диТи воЬке, него их треба и пеговати.
б) Требл>е1ье гусеница.
в) Уклан>аае сувих гранчица. i Р е з а а е . г) Разре1)нван>е густе круне. [ Ш и ш а а е . д) Струган>е и четкаиье стабла.
е) Покуиити одрезане гранчице, коре и по-горети их.
ж) Прскан>е.
з) Прекопаван>е под воЬкама.
3 а в р ш e т а к : а) Кратак преглед онога, што смо учили.
б) За време тпхог вежбан>а нацрта.)те дрва, воЬке, човека како резке и прска.
II р и к а з и a a a e : Дуге и кратке маказе за резан>е гранчица, стругало, четка, матери-jaA за ирскаже (карболинеум). Стабло дрвета и гранчице. Н а овила Ьу показати стругаше, четканье и резан,е ( ш и ш а к е ) .
Д е т е ] е ц е н т р а л н а т а ч к а п р е д а -в а й , а. Деге само исирича с-ва C B o j a искуства што о томе зна. И оно само реже и тестера.
К о н ц е н т р а т ^ а. Наука о здравл>у.
ВоЬке Ье тек тада битп здраве и лепе, ако их HeryjeMO и чуьамо, исто тако као и ви, децо Moja.
Г р а 5 ) а н с к а п р а в а , д у ж н о с т и : И држава Hapeì>yje да се требе гусенице.
ОПШИРНА ИЗРАДА:
I I I и IV разред нека пази ! Где смо били jy4e, Перо V — У башти. — lío би знао испричатн, шта смо све раднли тамо ? Нека настави Мирка ! Шта смо jóin раднли, Свети-славе ? Добро je. Видим, да се с^ега ^еЬате.
Говоримо, дакле, о негован>у тнх воЬака. Шта миелите, децо, д а ли je доволшо воЬке само засадпти, па затим прекрштених руку чекати добар и леп р о д ? — Ile. — Него шта треба с ш ш а радитн V Треба се бри пути о н>има и неговати их. Брижл>вв газда век рано у иро-леЬе иза^ё у бани у и носматра воЬке, не би ли требало Kojoj помоЬи. Ко би знао казати какве радове врши газда у воЬааку веЬ pauo у пролеЬе? Лесте. IIpuo отреби гусенице. Како их скида, Цветко? Да. Koje уме да дохиати са зем.ъе или мердевина, н>их скида руком, a Koje не / о м а ш и руком, како скида оне, шта миелите ? Да 4yjeM, Милорада. Да, овим ду-гачким маказама одреже гранчице на коjима се налазе гусенице. Како се то ради V Деде покажи нам, Слапко. Ходи и ти, Д}шане, по-кажи нам, шта знаш. (IloKa3yjeM им како треба руковати маказама и како треба одрезати гран-чицу).
Децо Moja, таманити гусенице дужност j e чак и ленштина. Зашто, шта миелите? Зато, jep и држава iiapefyyje да се талане гусенице.
А сад ходите сви онамо. Станите лепо у круг, да би сиаки видео шта се с. e оиде ради.
Рецнмо, да je то дрио воЬка. Шта миелите, децо, да ли би ова воЬка донела лено и добро Bobe, ако би je овако оставили као што je сада_
9 4 fír. 6:1144. UCITELJSKI LIST
Погледа]те j o j само гране, како су густе. Ш т а би т р е б а л о радити с н>има? — Т р е б а их раз-р е д и т и . Ш т а j e т о в о Ь ц п ? То се зове краз-руна воЬке. А зашто j e треба разредити ? Све]едно ли j e то, ма где одрезали гранчицу? H i i j e ! (Показу je\i). Пазите овамо ! Гранчицу треба с в а г д а отсеЬи и з н а д ока (пупе) и то косо, на npoTHBHoj страни ока (пупе). Ш т а миелите, за-ш т о се то тако р а д и ? З а т о , децо, д а се не би в о д а слила на око (пупу) к а д а нада киша, j e p бп т а д а исто угннуло. Разуме се, д а нам воЬке не би донеле рода. П о г л е д ^ м о само, Koje би joni г р а н ч и ц е требалн о д р е з а т и ? П о к а л с т е их ! Из-волп, ево ти маказе, па одрежн, д а видимо к а к о знаш. Врло добро. Ти Ьега бити одлпчан воЬар.
Децо, видите, овде су две у н а к р е т из-р а с л е гиз-ранчице. ХоЬемо ли их т а к о о с т а в и т и ? И ово треба одрезатн. З а ш т о ? Морамо их от-сеЬи зато, jep к а д а в е т а р ]аче дуне. оне се ]'една о друге тару, озледе и т а д а Ье нам воЬка.
о б о л е т н . Погледа^те, децо, д а ли би join н е т т о т р е б а л о одрезати са те в о Ь к е ? К а к в а ,е т а де-б е л а грана овде V— Сува. — Па ш т а Ьемо са а о м е ? ХоЬемо ли j e оставити ? Н а р а в н о д а Ьемо и ову отсеЬи. Чиме Ьега je о д р е з а т и Тестером.
— Т а к о je, j e p се то не може маказама Ilo, Kojn Ье je од в а с отестерисатп? Ходи ти, Чедо-мире ! 4eKaj само-, j a Ьу почети.Пазите само добро, где треба отсеЬи суву грану. Иидите овако. Те-с т е р а ] ти дал>е. Н е н а д е ! П1та Ьемо Те-с а д ? ХоЬемо ли то тако о с т а в и т и ? Пазите само, каква j e поврщпна овде где смо т е с т е р и с а л и ? 1'апава, груба. IIa зар j e смемо т а к о оставити ? I l e смемо, j e p j e у сталном додиру са вазд)хом, а и по-кпснуЬе и т а д а Ье грапа п .чети д а трупе.
Стога то треба ФИНО изравнати, и з г л а д и т и . (То Ьу j a учинити оштром брнтвом, д а се деца не бп посекла) Да ли j e то сада т а к о дово.ь'но ? То ме-сто треба намазати истишьеним воском или иску-ваннм катраном. Е т о овако. Сад смо са круном ове воЬке готовп. Ш т а би требало join на OBOJ
воЬци } р а д п т п ? Погледа.1те j o j стабло. ХоЬемо л и г а тако оставити. Не, п то Ьемо легю очистити. Зашто ? П о г л е д а ) т е само бол>е, шта се н а л а з и у оним п у к о т и н а м а ? — М а л а j a j a и црвнЬп. Ш т а Ье бп i и од т и х j a j a ? — Гусенице.
— Н о деде брзо, чиме Ьемо то псчистити ? — Струталом il четком од жице. — Стругало нека узме Сава, а четку Владимир. Сава Ье носки-д а т и ову попуцану кору, сстругатп стабло, а В л а д и м и р Ье га л е п о очеткатп до д о л е . Но, пре-д a j т e с а пре-д мало Васи п Милану, нека они рапре-де.
В р л о добро, сасвпм сте то вешто и лепо ура-д п л п . А шта Ьемо са тим отсеченнм гранчи-ц а м а и корама. Скупите их лепо и метните их на страну. А ш т а би р а д и л и с а н>има да смо д о л е у б а ш т и ? — Погорели би их. А где то ? Онде, блпзу воЬке, j e ли? Не, о д н е л и би их д а л е к о од воЬака и тамо спалили.
Децо, HOCMaTpajMO сада ову воЬку, д а ли j e онаква, као што j e она м а л о пре б и л а ? С а л а je много л е п т а . И вп к а д а обучете ч и с т о о д е л о , оншшате се, отсечете нокте, т а д а с т е лепп и у м и л а т и . И воЬке су т е к т а д а з д р а в е li само Ье онда моЬп родитп л е п о п добро воЬе.
ВоЬке Ье нам десетороструко одвратити, што смо се око Н.ИХ т р у д и л и и морилп. Газда шиша воЬке да би му добро и лепо р о д и л е и биле з д р а в е . И учител>н вас miimajy, и е н р а в л ^ у вам г р е ш к е д а би се поправили и били добра и уч-т и в а депа. Овим вам мислпмо само добро. Чи-нимо то зато, ш т о вас волимо, и желимо д а будете д о б р а д е ц а ваших милих р о д и т е л е и н а ш е домовине.
Ерижлшв се г а з д а не задовол>ава само са овим радом. Ш т а миелите, ш т а jora р а д и ? Да би сигурио потаманио све гусенице, j o m Ье и попрскати воЬке. Прошлих д а н а сам вам п показчо прскалицу тамо д о л е у башти. У исту се успе овакпа течност и са н>оме ce nonpcKajy воЬке. (IIoKa3yjeM им такну течност, и како се сна прави.) А к а д а j e са прскан>ем готов, онда Ь е jora н е т т о урадитп онде д о л е око воЬке. — Да, прекопаЬе зем.ьу.
Но, сад Ьу вас jora негато упитати. Ко нам jora помаже у требд>ен>у гусеница? — Птице.
— К а к о Ьемо им се захвалити з а ово добро.
К а д а j e jaKa зима, те не н а л а з е склони-ш т а и j e л a , т а д а Ьемо станити мале каве-шчпЬе н а воЬкама и дати им х р а н е . Али па-зите, Д' цо, мрве о д хлеба HeMoj're им давати, j e p л а к о могу угинути, веЬ им д a j т e само тврдог зрна. (Семе од к у д е л е , сунцокрега, гору-шпце, па чак и сланине).
А с а д а Ьу вам испричати j e д я н Aorafyij, Tj. ш т а се самном jeднoм десило. Када сам и j a био т а к а в ^ак као ви сада, т р е б а о сам з а с а -д и т и j e -д н y мла-дицу. Заса-дио сам j e и уре-дно неговао. А ш т а миелите да лн сам j a негато п очекивао од те воЬке, гато сам j e тако уредно н е г о в а о ? Дочекао сам да ми роди депо и добро воЬе. И родило j e . на H>oj т а к о слатко воЬе, д а сам и нрете полпзао, ь а д сам Koje nojeo.
Б и л о je слатко као мед. И он децо, чим i ам се укаже прилика, садите воЬке и Heryj're их, па Ьете видети, какво Ье с л а т к о воЬе ро-д и т и на тьила.
А с а д ноновимо укратко о чему смо р а з -говарали.
Т а б л а н а Kpajy ч а с а : 1 Треб.ьен.е гусеница.
2. Газре1)11ван,е густе к р у н е . 3. Уклан>ан,е сувих гранчица.
4. Струган.е и четкаше с т а б л а .
5. Гранчпце и коре покупнти и погорети.
6. Прскан>е.
7. Прекоиаван>е.
ÜCITELJSKI LIST Br. 6:1944. 9 5
G O M B Á N J E P L U C A H .
Za gombanje plucah zovemo ono postupanje, kője vu slchodnim, cistim zraku vrsimo tak, da po priliki dva hipov vu piuca zímemo lufta, onda malo postanemo, pa pomalem vun pu-stimo lufta. Pluőnom dihanju je svrha: poja-canje áivcov za dihanje, rezsirenje prsnog kosa, pojacanje piuca, zivo poslovanje srca i köze, redovito pomnozénje i rezdelénje krvi, hranenje t f l a i pojaSenje, da télo proti moro stati svakomu ákodljivomu uplivu.
Gombanje plucah se ovak vrsi: Deca se staneju vu red. Temeljno stanje, pete skup, kolena potegnuto, ruke na boke crévo mutri, p r s a vun, glavu jednako. (Iz pocetka naputek fce s pokazanjem ovih dogadja.) Zatèm vusta zaprti, dihanje se crez nos zéme 1 — 2 — 3 bro-jimo. Med tém deca nutri zémeju lufta. Opet 1 — 2 — 3 brojimo. Pod tfm deca vu piucaj drziju lufta. Opet tri brojimo, pod tém l u f t a vun pustiju iz piuca. To cetiri-petput napra-viino.
Pod vezbanjem plucah moramo prepaziti decu, med kojimi skopCano sa gombanjem plucah cetiri copore moremo rezlikovati. Vu prvi copor spadaju, kojim gombanje plucah vugodno deluje. Vu drugi copor spadaju, pri kojim je to malo nevugodno bilo, как da bi malu momicu dobili. P r i ovim to zato deluje nevugodno, jer drugda samo s poi plucami diseju. Vu t r e t j i Sopor oni spadaju, kojim je tezko crez nos dihati, zato med tém i erez vusta zémeju lufta. To neje drugo, как nédobro privucenje (Sega), k a j zato délaju deca, jer jih je do vezda nisce né opoménul na redovito, crez nos dihanje. Cetvrti copor poleg svega t r s e n j a i dobre voi je nemore crez nos dihati. Tu sn conte vu nosu zio namescene, nosni polip, vuzgenje slinave mréne i mandule poZiraka more biti zrok. Redovito iz ovih zadnjih t r i coporov se najdeju, koji lehko dobiju k a t a r plucne spice. Dobro i redovito zvräeno gom-banje vu velikom pomaze, da se ovi betegi spréciju.
Svako poduéavanje neka ne samo gradiva da uceniku, nego neka mu i njegovoj dusevnoj spodobnosti odredjen temelj pruzi. (Ditles.)
*
Pedagogija treba da tako uzmc iz cjelokup.
nosti ljudskih ideala teinelj svoje teorije, kao sto se to naci moze u dosada dostignutoj kul-turi. (Dittes.)
«
Vjezlanje и govoru i misi jen ju neka bude temelj i stablo poducavanja, koje ujedno neka prelaz Uni iz djecjeg pr.rodnog duèevnog zi-vota к struenom skolskom pcduÈavanju.
(Dit-tes.) ,
#
Kőrist cjelokupnosti je vise, nego dobrobit
pojedinca. (Dittes.) „
*
PraktiÉan pomisao o svijetu i ovome shodnu volju moralnim uzgajenjem treba usaditi и djecje srce. (Dittes.)
*
Obrazovanost nije nagomilanje mase nauka, nije nauka bez zivota, nego je realna razvije.
nost duäevnih spodobnosti. Obrazovan covjek istinu misli i Cini, dobro hoce, a lijepo pako osjeía. (Dittes.)
#
Риска skola je dijete obrazovanosti. (Dittes.)
Nácelo naravnosti odredjuje da u pu6koj skoli kako i koliko treba poducavati. (Dittes.)
*
Moramo nastojati da и dusu nasih pitomaca cim dublje uduüimo moralni zakon, a kreposno djelo pako neka bude njegova navika. njegova zivota potreba. (DUtes.)
#
U puckoj skoli poducavajmo sanio ono, áto ce jednom dusevnom i praktienom zivot11 od potrebe biti. (Dittes.)
#
Ueitel j neka njeguje, razvija naklonost djecije samoradinosti. To ce mu jacati n 'egovo znanje, podizati njegovu obrazovanost. (D.ttes.)
#
To je moral, ako svaku stvar po njczinoj vrednoci cijenimo te ako po pravom proeje-njivanju stvari ziviino. (Dittes.)
#
Mor alno intelektualnom i estetskom obra-zovanju pridruzi se i osjecaj poboznosti кал najunutrasnja sveza. (Dittes.)
*
Gdje se puckoskolska nastava u bezidealan mekanizam, zlovoljan ropski posao, sebieno spekuliranje izmetne, temo i najplemenitijí narod izgubi svoju zivotnu snagu. (Dittes.)
A magyarországi k i s e b b s é g i t a n n y e l v ű népiskolák számára
a m. kir. vallás* és közoktatásügyi Miniszter Ú r által engedélyezett tankönyvek :
N É M E T N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K p
Deutsches ABC (Német ABC), für die Volksschulen mit deutscher
Unterrichtssprache. (A- és B-típus.) 144 Vezérfonal a Német ABC-hez —'50 Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die П. Klasse- (A- és
B-típus.) 130 Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die III—IV. Klasse.
(A- és B-típus.) ; 8 — Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die V—VI.
Klasse-(A- és B-típus.) v. 8 20
Natur- und Wirtschaftskenntnisse (Természeti és gazdasági ismeretek), az elemi iskolák V—VI. oszt- számára. (A- és B-típus.) 1 60 Deutsches ABC und Lesebuch (Német ABC és olvasókönyv), az elemi
iskolák II—III. osztálya számára. (C típus.) 144 Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), az elemi népiskolák IV—VI.
osztálya számára. (C-típus) 2 70 Magyar ABC és olvasókönyv, az elemi iskolák П—III. osztálya számára.
(A- és B-típus.) 160 Magyar olvasókönyv, a IV. osztály számára. (A- és B-típus.) 2 70
Magyar nemzet története, alkotmánytan, földrajz, az V—"VX osztály
számára. (B-típus, magyar nyelven.) 180 Geschichte, Erdkunde, bürgerliche Eechte und Pflichten (Történelem,
földrajz, állampolgári ismeretek) a német tannyelvű elemi iskolák
V—VI. osztálya számára 140 Természeti és gazdasági ismeretek a magyarországi kisebbségi
népisko-lák V—VT. osztálya számára —'80 S Z L O V Á K N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K
SlovenskS' Slabikár a Citanka maisch pre l'udové Skoly s vyuöovacím jazykom slovenskym. Abc szlovák tannyelvű népiskolák I. osztálya
számára 180 Návrat. Slovenská Citanka pre II. triedu l'udovych 5k61 s vyuőovacou
гебои slovenskou. Szlovák olvasókönyv szlovák tannyelvű népiskolák
II. osztálya számára l'BO Návrat. Slovenská òitanka pre III. a IV. triedu l'udovych Skol s
vyu6o-vacim гебои slovenskou- Szlovák olvasókönyv szlovák tannyelvű
népiskolák III-, IV. osztálya számára 8'—
Návrat. Slovenská őitanka pre V. а VI. triedu l'udovych Skol s vyu6o-тасои гебои slovenskou. Szlovák olvasókönyv a szlovák tannyelvű
népiskolák V., VI. osztálya számára 8'2í Dejiny uhorského národa zemepis ob6ianska nauka. (Magyar
történe-lem és földrajz szlovák nyelven.) A szlovák tannyelvű népiskolák
V—VI. osztálya számára Г80 Náuka o prírode a hospodárstve pre V- а VI. triedu menSinov^ch
l'udovych Skòl V uhorsku- Természeti és gazdasági ismeretek a
ma-gyarországi kisebbségi népiskolák V—VI- osztálya számára Г40 R O M Á N N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K
Abecedar si carte de citire pentru cíasele I-a, П-а si П1-а ale scoalelor populare cu limbä de predare romänä. Abc. és olvasókönyv a román
tannyelvű népiskolák I-, II. és III. osztálya számára —'80 Carte de citire pentru cíasele IV-a, V a si VI-a ale scoalelor populare cu
limbä de predare romänä. Olvasókönyv a román tannyelvű népisko-lák IV„ és VI. osztálya számára 2 — Istoria natiunii ungare, constituya, geografia. A magyar nemzet
törté-nete, alkotmánytan, földrajz a román tannyelvű népiskolák IV.,
V-és VI. osztálya számára 160