U R E D N I S T V O I L) P R A V A : M A D J . K R A L J . M I N I S T A R S T V O Z A V J E R U I N A S T A V U .
SAOPSTENJA NA SRPSKOM, HRVATSKOM, MEDJUMURSKOM, BUNJEVACKOM, SOKACKOM I VENDSKOM JEZIKU.
T A T A R S K I P O H O D ; B É L A IV.*
Nastavni pian ne zahtijeva da se u okviru vjczba u govoru i misljenju bavimo oniro vremenom, koje je isteklo od Ladislava Svetog do Béle IV. Tome, da djeca presude vladanje Béle IV. i d o g a d j a j e onoga vremena, te da nijere djela velikoga kralja, ipak treba izvjtisno premoscenje. Nemnogo, samo nekoliko krepkih recenica. kojima opisujemo dob i pripravimo pozadinu d o s a d j a j a . Ovo po mo-gucnosti neka slijedi u p r a v l j a n j e paznje i zanimanja na ono mjesto ili na povjesni spo-wen, koji je u nasem mjestu ili u njegovoj okol ini te koji nas opominje na tatarski pohod.
A ako nema takav u nasem mjestu ili u naSoj okolini? Onda ima drngdje, dalje. U mislima odvedimo tamo djecu te ako se moie, pred-ocivajmo sliku onoga spomena, zatini к tome spojimo razgovaranje. Pripovijedajmo ili ci-tajmo, dajmo procitati koji zanimljivi opis iz vremena tatarskog pohoda. Zatim kod primje-renog momenta razgovaranja predocivajmo i povedimo razgovor o povjesnoj siici za predoci-v a n j e pod naslopredoci-vom „Popredoci-vratak Béla IV. poslije tatarskog pohoda".
Tatarski pohod bio je neizmjeran udarae na nasu domovinu. Za Tatarima uzastopce iSlo je nemilosrdje, pustosenje, razdor. Bas zato, glas razgovaranja samo tuzan nioze da bude. Samo tamo ce biti odlucniji. uzdignutiji, gdje о tome razgovaramo, kako se Béla IV. latio drugog osnivanja drzave Ali glas nekojih momenata i ovdje mora tuzan i nujan biti
Plan.
I'riprava.
a) Spojeno panavi jane i pretti o§cen je. Razgo-varali smo se o tome, da je Sveti Stjepan po-gane Madzare obratio na krScansku vjeru, oducio ih .je k l a t a r e n j a i uredio drzavu. Da li je ostao red, m i r u drzavi poslije Svetog S t j e p a n a ? — Nije, — jer su se vise njih sva-djali da bi k r a l j e m postali, m e d j u t i m za narod nitko nije imao brige. — I tada je opet Promisao daia nekog madzarskom narodu. — Ladislava Svetoga. — On je nanovo stvorio red u drzavi. — I poveéao je podrucje dr/.ave,
— kazu djeca.
* Izaslo u IV. preractienom izdanju novoga niza
„t'uckoskolski .Iwfinetveni Prirucnici" pod naslovom:
Julije Drozdy: Vjezbe u govoru i misljenju u IV. razredu.
Poslije Ladislava Svetog opet sino iniaii velikog k r a l j a . Zvali su ga Koloman Knigo-ljubac. I on je drzao red u drzavi. Ali poslije Kolomana o^pet su slij edili slabi kraljevi.
Narod je osiromasio, ogorcio se, Bolji Ma-tizan su uzdahnuli: — Samo da imamo jaceg, pravednijeg k r a l j a ! — Neka nani domo vinu sada ocuva Providnost od svakoga ne-prijatelja, zia, nesreée, jer ako neprijatelj sada napadne nasu domovinu, ne mozemo mu se suprotstavljati !
Bog Madzara je Usi i sao jednu zelju dobrili domoljuba. Dao je narodu jakog, pravednog, dobrog k r a l j a . Kako se zvao? — Béla IV. (Na-pi Sem.) — Ali se nije ispunila druga zelja dobrih domoljuba, jer su bogme rdjave vijesti stigle s one strane granice. Gle odavle! — pokazivam na zemljovidu. — N a j p r i j e govorio je о tome sanio jedan covjek, zatim dvojica, poslije uvijek sve vise i vise njih. J e d a n drugoine su javljali da: Dolaze Tatari! Jesti li vec culi sta o njima? — pitam, na§to djeca pri-povijedaju Sto znadu о njima. Davno je tobilo, kako su ovdje obilazili. Bogme ima tome yec 700 godina pa ipak na mnogima mjestima Olivamo ini zalosnu uspomenu. I u naSemu mjestu (okolini) ima uspomena iz onih vre-mena, — kazem te inienujem da sto je to, i govorim о tome sto se tamo dogodilo.
b) Isfaknvce cilja. Ne samo ovdje nego po eijeloj drzavi dogadjalo se slicno u ono vrijeme kada su Tatari tuda liodali. A tko su bili ti Tatari, odakle su dosli i sta su radili u nasoj domovini, razgovarajmo se o torne.
líasprava.
a) Otlaida su dosli, kako su dosli Tatari?
Tatari su dosli iz daleke Azije. Vodja im je bio Batu kan. Uzasan je to narod bio. Kuda su prolazili sve su unistili: Koji narod im je dopao u l-uke ili su ga ubili ili su ga ¡ired sobom gonili. I K u m a n s k a im je uz put pala. Veci dio Kumanaca je poginuo, a drugi je dio pako po-bjegao ispred njili u Madzarsku. Ovi su molili Uè In da ih primi u svoju drzavu. Béla ih je pi'imio. I naselio ih u Nagykunság. (Predoci-vam.) Tko je jo§ ovamo naselio Kumane? Da li lia cega je misi io k r a l j Béla onda, kada je primio Kumane? -— Nato, ako Tatari slucajno prodru li Madzarsku onda ée oni pomoéi Ma-dzarima.
78 Br. 5:1944 UCITELJSK1 LIST b) Dolaze Tatari a Madzari se и neslozi
svadjaju. Najedanput dodje glas da su T a t a r i provalili u nasu drzavu. Na o v a j glas dade Béla IV. po drzavi nositi krvavi т а б . To je bio znak da je drzava u opasnosti, neka joj se dodje u pomoé. Obznanio je i sabor. Porucio je velikasima da sa svojim cetama dodju pod Pestu te da se dogovore kako ce se braniti pro tivù Tatara. Malo je velikasa doslo. A koji su i doSli, jedva-jedva su doveli sobom vojuika.
Tome je nekakav uzrok bio? — Sto je t a j uzrok bio? To, da je Béla IV. strogo postupao sa
velikasima pa su se zato srdili na njega.
— Béla je s velikom ranoni n a sreu gledao ovu neslogu. Moleci j e molio velikase da se sloze u opasnosti. Ali uzalud! Velikasi nijesu sluäali zabrinutog kralja. Sto cete da kazete na t o ! — pitam da na presudjivanje podsticavam djecu. — Trebalo bi da su se slozili, — kazu. —<
Tako je! Da su oni uistinu ljubili svoju doino-vinu, morali bi na stranu metnuti srdzbu te da nu ujedinjenom snagom posli proti Tatara, —1
pojacivam djecju presudu. — Velikasi s u l i j e p o otisli svojoj kuci. Uz k r a l j a jedva je ostalo ne-koliko prvosvecenika i nene-koliko tisuca vojnika.
c) Pof/ibija kod Mohi. A T a t a r i su se pribli-zavali. Òvud, gle! — pokazem na zemljovidu.
— Kod Mohi su stali pored rijeke Sajó. Béla TV. je sa svojom malom cetom izasao preci njih te stao s druge obale rijeke Sajó. Ovdje se utaborila madzarska vojska. Ovdje je Sajó!
— kazem i crtam. — Ni je velika. rijeka. Na ovoj obali bio je tabor Tatara, a na ovoj tabor Madzara, — kazem i crtam. — Tatarski tabor bio je deset puta veci od madzarskog. Dakle na jednog Madzara deset T a t a r a ! Béla izda zapo vi j ed da opkole taboriSte onima kolima, koja su vozila h r a n u i oruzje za vojsku. Ko-lima je bio ogradjen madzarski tabor. A na ovoj strani Sto ga je stitilo? —•> pokazem na crtez. Rijeka Sajó, — p r e d s t a v l j a j u si polozaj djeca.
— Madzari su pazili svaki pokret tatarske vojske. — I Tatari su pazili Madzare, — uziv-l j a j u se djeea u stanje. Kada to opazim, dauziv-lje opisujem sliku p r i j e bitke, a i sainu bitku: — Mrak se hvata. Vide pako Madzari, da su tamo preko T a t a r i zapalili vatre p a i oni zapale, te su se k r a j taborskih v a t a r a razgovarali. Na-skoro su Tatari tamo preko ugasili vatre. —1
Aha! — Posli su na pocinak da sjutra opoci-nuti, friski mogu napadati, — mislili su Ma-dzari, —A kazem, nasto djeca koja s Madzarima osjecaju, m u d r u j u : i Madzari su ugasili v a t r e pa i oni su legli, da i* oni u j u t r o opocinuti dignu se, —• kazu. — «Teste. I Madzari su uga-sili vatre pa su legli.
— U oba tabora bio je mir. Samo strazari su hodali око kolske tvrdjave. Nitko nije mislio na napadaj, Najedanput se zacu uzasna vika. Madzari se uzbune. Za kolima su bili T a t a r i . . . — Mozebit su isli uz vodu ili niz rijeku pa su tamo presli Sajó, — kazu — j e r poznaju polozaj te tako traze djeca uacin pre-lazenja Tatara. — Tako je bilo. Sto je bilo pred Madzarima? — rasciscavam dalje polozaj. Voda
rijeke Sajó. — A preko rijeke opet jedan dio tatarske cete, jer nijesu svi presli rijeku. — Gdje je bio drugi dio tatarske cete? — Za madzarskim táborom i na obim stranima, — kazu, a ja crtam stav cete. — Onda su Madzari bili opkoliti, — kazu. — Na zalost tako je bilo!
Da nije tu o v a j zid od kolija? — Onda bi se mogli Madzari okreniti prema Tatarima, koji su im za ledjima bili. — Onda mozebit bi i prcbili tatarski spalir, a moguce je da bi onda mnogi i pobjegli. — P r a v o imate. Ali ovako na tijesnom mjestu potisnuti za kolskim bede-mom jedva su se i micati mogli. A i mrak je bio, nijesu vidili. Izgubivsi Madzari glave, vicuci udarise jedan na drugoga. A Tatari iskoristiäe metez Madzara, na vise mjesta razbaease kolija. Madzari, su to opazili pa su htjeli kroz ove otvore pobjeéi. — Ali tamo su ih docekali Tatari! — boje se djeca za Madzare pa u ovom saosjecanju, u ovoj bojazni krije so vrlo velika pedagogijska vrednoca. — Na zalost, tamo su bili Tatari. I koji je Madzar htjeo preko o t v o r a . . . — Toga su ubili. — Tako je bilo. — Za tini su Tatari usrnuli kroz otvore. Uzasan boj razvije se na tijesnom mjestu. P a d a l i su i Tatari, a jos bolje Madzari.
Kad je osvanulo, culo se na bojistu samo pobjedonosno tatarsko klicanje od radosti. — Oni su pobjedili. — A k r a l j ? — zanimaju se djeca. —• TeSkom mukom spasio se. U mraku nijesu opazili njegov bijeg Tatari. Béla sa nekoliko svojih vjernih prijatelja, kroz vise dana bjezuci i sakrivajuci se. srecno izmakne iz drzave. N a j p r i j e pobjegne susjednom vlada-ru, g d j e ga je vec cekala njegova zena s djecon skupa sa svetom krunom.
— O v a j vladar bio je jednoc neprijatelj Bélin. Sad mu se htjeo osvetiti. Iskoristivsi kraljev teski polozaj, prisili ga da mu odstupi tri susjedne drzave i mnogo blaga. Béla vidi, (¡a ne moze ostati kod svog osvetnickog i nemi-losrdnog neprijatelja. S a svojim vjernim pri-jateljima pobjegne, potrazi zakloniste u Dalma-ciji i po susjednim otocima. (Predocivanje na zemljovidu.)
— Da li i onda bi se tako nesretno svrsio boj kod Mohi, kada bi se velikagi ostavili strancarenja pa da su se svi slozili i sporazu-niili, skupili vojsku te kraljcm zajedno posli u boj protiv Tatara? Tesko bi onda potukli Ta-tari Madzare, jer i Madzari bi onda jaci bili.
— A sto su mislili velikasi, kad su culi sto se je dogodilo s madzarskom vojskom kod rijeke Sajó? — Sigurno da su se ujilasili. — 2ao ini je bilo §to nijesu isli protiv Tatara. Ali je ve¿
bilo kasno. Naskoro su na samima sebima iskusili zalosnu poslijedicu svog eina.
d) Pustosenje Tatara. — K r a l j a nije bilo u drzavi. Ni vojske nije bilo. Nitko nije stao na put divljoj tatarskoj vojsei. Slobodno su pusto-sili drzavu. Bazorili i popalili su gracíove i sela. Nemilosrdno su sasjekli narod. Tko je rnogao bjezao je ispred Tatara. Iijudi su se skrivali u Sume, spilje i trscake. Tamo su osku-dijevali i gl ad patili. Mnogi su od giada i unirli.
ÜCITELJSKI LIST Br. 5:1944. 79
— Ovdje kod Aggteleka (predoöivam na zemljovidu) ipak se je nekoliko stotina ljudi spasilo. (Ispripovijedam kako.)
Tatari su zatim daije posli i kroz dvije godine palili, rusili, ubijali i pustoSili po drzavi.
— Ali najedanput dodje glas da je u Aziji umro tatarski vrhovni kan, knez. Zato Batu kan odvede svoju vojsku, jer on je h t j e o da bude vrhovni kan. A Sto je ostalo za n j i m ? . . . Razorena, opustena drzava. Poruseni, popa-ljeni gradovi, sela. S v a g d j e rusevine, pustoS.
e) Béla IV. uhode salje и drzavu. Gdje je boravio Béla IV. dok su Tatari pustoSili po naSoj drzavi? — Na jednom otuku na
Jad-ranskom moru. — Béla je ipak znao o sva-öemu. I to pako tako, da je od vremena do
•remena uhode slao u drzavu.
— Mnogiput su uhode r d j a v e glase donijeli.
Ali j e d a n p u t povrate se izaslarie uhode brzo, radosnim licem. Béla veé izdaleka ih je pitao:
—i Mozda su Tatari napustili drzavu? — Da, da, tako je! — odgovore uhode. Rasvijetli se lice Bélino. Razgleda se po svojoj p r a t n j i . Izravni se i odlucnim glasom rece: — P o d j i m o doma, pouzdaniei moji!
f) Béla IV. povrati se и drzavu. O v a j momenat razgovaranja obavit cu cisto na os-novi predocivanja i dogovora Skolske povjèsne slike. Djeea kazu svoje primjedbe. Ovdje nato pazim da se glas primjedaba priljubi onome tuznom raspolozenju, kojega nam slika prika-zuje.
— Pogledajte kralja! К а к о stoji, na cega se oslanja? — Naklonio glavu i naslonio se na r u k u . . . — Pokazi kako stoji! — kazem jednom djetetu, te ga bodrim nato, da nastoji pona-Sati isti o n a j polozaj, kojega na siici vidi. Тако stoji tamo naklonutom glavom, sjetno kralj.
A sta je vidio? — pitam da podsticavam djecu na p r o m a t r a n j e opustoSenog k r a j a . —> Sto je ovo ovdje? — pita jedno dijete pokazujuci na zivotinje koje se u pozadini u glavnim crtama vide. То su vuci, — kazem. Ovi su se jako rasplodili, jer su u izobilju imali hrane i nije bilo da ih tko dira i uniStava. I t. d. Sve i sve je unisteno. Ma kuda se okrene covjek, svagdje samo pustos vidi. Takva je bila onda cijela drzava, pa kako da ne bi tugovao kralj, kad je tu pustos to propadanje vidio.
Razgledajmo sada kraljevu okolinu! — vo-dim dal je promatranje. — Ovaj covjek naslonio se na zid pa tako gleda oputoseni kraj. — I ovaj je tuzan, pokazivaju djeca na jednog drugog covjeka. — A ovaj vitéz se okrenuo i naklonio glavu. — Tako izgleda kao da place.
— 2ao mu je domovine. I. t. d.
— Ovdje je opet jedan drugi covjek. — T a j je jako mrsav. Od giada ne moze da na noge
«tane. — O n a j vitéz hoce da ga digne, — kazu djeca, sto ovako nadopunim: — I haljine su na njemu sve poderane. Narasla mu je kosa i brada. Mozda veé vise dana nije okusio jela.
Bojnik ga tjeSi te mu pomaze da sjedne, Mozda ée ga i nahraniti.
A k r a l j je samo gledao i gledao t a j tuzni kraj, ove nesretne, gladne i ocajne Madzare.
koji su se iz svog skrovista izvukli. Zatim se naglo ispravi. Na lieu mu se vidjela odluc-nost, j a k a volja. — Vitezi moji, nemojmo du-hom klonuti! Sazidat éu ja tu u ruSevinu svaljenu siromaSnu. nesretnu drzavu! Uklo-nimo ruSevine, latimo se zidanja! Na posao!
— kazao je kralj svojim ljudima. A vi nesretni Madzari vratite se n a t r a g u sume, u trséake te javite i drugim vaSim prognanim druzima, da im je doma k r a l j , koji ce im priteci u pomoc, samo пека izidju iz svojih zbjegova pa пека uklone rusevine, a poslije neka se late zidanja! — znacajnim glasom kazem kraljevu odluku, jakli volju.
g) Béla IV. obnovi drzavu. A sto je Béla IV.
odlucio, to je i ucinio. Dao je narod izazvati iz svojih skrovista, iz inozemstva dobavio je zita i domacih zivotinja pa ih razdijelio medju narodom. Da napuci opustjelu zemlju, odluci je naseliti. N a j p r i j e pozove natrag za vrijeme strancarenja izagnane Rumane te ih nanovo naseli. Naselio je i mnogo Nijemaca u sje-verne djelove (predocivam na zemljovidu) u rudnicke krajeve. I nato je mislio, da nepri-jatelj moze obnoviti provalu. Zato je uredio vojsku i dao zidati gradove.
— Ovim n a r e d j e n j i m a je k r a l j obnovio drzavu, koja je u ruäevinama bila. Nakon dvadeset godina drzava je vec tako j a k a bila, da je k r a l j slavljem odagnao Tatare sa granice nase domovine.
Uvjefbanje.
a) Sredjivanje. Tko bi znao nesto lijepoga ispripovijedati od onoga, о с е т и smo razgo-varali? — pitam, nasto se djeca j a v l j a j u , ispri-povijedaju pojedine prizore te tako eijelo gra-divo na povrsinu dodje. Kod pripovidanja nato podsticavam djecu, da pojedini momenti razgovavranja и skladu budu sa vremenom i prostoroin.
b) Udubljivanje. Ovdje dadein traziti uzrok tatarskog pustosenja. S nova ustanovimo da se je narod slozio, ne bi nastala pogibelj kod Mohi i drzava ne bi propala. Zatim dadem vi-djeti vrednocu djela Béla IV. te dadem usta-noviti da je on ljubio svoj narod. svoju domo-vinu, za n j u se je trudio, za n j u je radio da je iz rusevina obnovi. Zatim pokazivam na zahvalnost naroda, k o j a se и tome ocitujo prema Béli IV., Sto ga joS i sada spominje kao
„drugog osnivaca drzave".
c) Crtanje. Kraljev glasonoSa duz drzave uosa k r v a v i rtiac. Zemljovid bitke kod rijeke Sajó. Prizori tatarskog pustoSenja.
Zadaca pcdagogije je da pokaze kakvim sredstvima, kakvom metodom treba prema idealima covjecje savrSenosti voditi rastuci narastaj. (Dittes.)
*
Svrha uzgoja je da inladoin narastaju preda plodove kulture shodno prirodnoin razvijanju éovjecanstva. (Dittes.)
A magyarországi k i s e b b s é g i t a n n y e l v ű népiskolák számára
a m. kir. vallás» és közoktatásügyi Miniszter Űr által engedélyezett tankönyvek : -—
N É M E T N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K , Deutsches ABC (Német ABC), für die Volksschulen mit deutscher
Unterrichtssprache. (A- és B-típus.) 144 Vezérfonal a Német ABC-hez . — 50
Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die П. Klasse (A- és
B-típus.) 130 Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die III—IV-
Klasse-(A- és B-típus.) 3 — Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), für die V—VI.
Klasse-(A- és B-típus.) 8 20 Natur- und Wirtschaftskenntnisse (Természeti és gazdasági ismeretek),
az elemi iskolák V—VI. oszt. számára. (A- és B-típus.) 1 60 Deutsches ABC und Lesebuch (Német ABC és olvasókönyv), az elemi
iskolák II—III. osztálya számára. (C típus.) 144 Deutsches Lesebuch (Német olvasókönyv), az elemi népiskolák
IV—VT-osztálya számára. (C-típus.) 2 70 Magyar ABC és olvasókönyv, az elemi iskolák П—III. osztálya számára.
(A- és B-típus.) 160 Magyar olvasókönyv, а IV. osztály számára. (A- és B-típus.) 2 70
Magyar nemzet története, alkotmánytan, földrajz, az V—Vl. osztály
számára. (B-típus. magyar nyelven.) 180 Geschichte, Erdkunde, bürgerliche Rechte und Pflichten (Történelem,
földrajz, állampolgári ismeretek) a német tannyelvű elemi iskolák
V—VI. osztálya számára 1'40 Természeti és gazdasági ismeretek a magyarországi kisebbségi nép
isko-lák V—VT. osztálya számára —80 S Z L O V A K N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K
Slovenskf Slabikár a Citanka maisch pre l'udové Skoly s vyuőovaeím jazykom slovenskym. Abc szlovák tannyelvű népiskolák I. osztálya
számára l'SO Návrat. Slovenská őitanka pre II. triedu l'udovtfch Skól s vyuöovacou
reőou slovenskon- Szlovák olvasókönyv szlovák tannyelvű népiskolák
П. osztálya számára 180 Návrat. Slovenjká őitanka pre 1П. а IV. triedu l'udov^ch Skol s
vyuőo-vacim reőou slovenskon- Szlovák olvasókönyv szlovák tannyelvű népiskolák III., IV. osztálya számára 8 — Návrat. Slovenská őitanka pre V. а VI. triedu Fudovtfch Skol s
vyuőo-vaeou reőou slovenskou. Szlovák olvasókönyv a szlovák tannyelvű népiskolák V., VT. osztálya számára 8 28 Dejiny uhorského národa zemepis obőianska nauka. (Magyar
történe-lem és földrajz szlovák nyelven.) A szlovák tannyelvű népiskolák
V—VI. osztálya számára 180 Náuka o prírode a hospodárstve pre V- а VI. triedu menSinoví'ch
l'udov^ch Skol у uhorsku. Természeti és gazdasági ismeretek a ma-gyarországi kisebbségi népiskolák V—VI. osztálya számára 1 40 R O M Á N N Y E L V Ű T A N K Ö N Y V E K
Abecedar si carte de citire pentru cíasele I-a, Il-a §i III-a ale scoalelor populare cu limbä de predare romàna. Abc. és olvasókönyv a román tannyelvű népiskolák I., II. és III. osztálya számára — 80 Carte de citire pentru cíasele IV-a, V-a sí VI-a ale scoalelor populare cu
limbä de predare romänä. Olvasókönyv a román tannyelvű
népisko-lák IV., V. és VT. osztálya számára 2'—
Istoria natiunii ungare, constituya, geografia. A magyar nemzet törté-nete, alkotmánytan, földrajz a román tannyelvű népiskolák IV., V.
és VI osztálya számára 160