баш тада имао да утуши у Малец Amijn устанак султана од Kapaiianiije. Стога су грчки посланици и

178

-II. баш тада имао да утуши у Малец Amijn устанак

П о ч е т н о м и о в е м б р а 1 4 4 3 . п р е м и н у о j e н а й м е б о

•санскн к р а л . Т в р т к о I I . Т в р т к о в и к , у г л е д ч е г а н а с т а -д о ш е у B o c i m с м у т ш е и н е м и р и . Н о н а б р з о и з а б р а 9'едан део б о с а н с к е властеле з а к р а ж а в а п б р а ч н о г а

с и п а к р а ж а t т е в а ы а O c r o j e , С т е в а н а Т о м а ш а . К р а ж Т о м а ш и з в е с т н о j e о д м а х по с т у п а й , у н а п р е с т о

мле-•тачку и д у б р о в а ч к у в л а д у о CBojeM и з б о р у²) .

С т у п а ш е п о в о г а к р а ж а н а и ш л о j e н а о т п о р Boj-в о д е С т е Boj-в а н а В у к ч п к а и б р а т а к р а ж е Boj-в а РадиBoj-вода, а Дула 1440. изабран j e BojBOAa Петар за дубровачког

rpaì)a-нина (ib. 369. п. 3.) Воевода Петар спомиже се даже у

ли-•стини кража Стевапа Томаша у Врандуку од 22. августа 1446. (Мои. Serb. 438). 3. априла 1448. iipeiiopynyje дубро-вачки сенат cBoje трговце BojBOflH Петру ДижичиЬу (N. Jorga, II. 426. п. 1.) Последит пут налазимо му трага у инструк-ц и и дубровачке републике JaKOBy БуниЬу од 2. новембра

1454. Kojи je иолазко деспоту лурру и Хужадщу (Dipi. Rag.

-559). Наши летоииси бележе да je BojBOÄa Петар погинуо под Сребрпицом 6. Maja 1455. од Дмитра Радо^евика (Глас-ник. L1II. 91).

9 22. новембра закжучено беше у дубровачком сенату .да се пишу писма BojßOÄH Стевану Вукчику, Иванишу

Павло-вику и другима, те да им се уз препоруку дубровачких трго-ваца из]ави саучешке de morte domini regis Tvertcki (N.

Jorga, II. 399. n. 4).

9 5. децембра 1443. одговара дубровачки сенат domino regi, Steffano Tkomaxio, novello regi Bossine (N. Jorga, II 1. е.), .a млетачка влада доставжа 20. децембра начелницима Задра,

како им j e нови краж nuntiavit promotionem suam ad regna patrni sui (Listine, IX. 178). Да je Стеван Томаш био ван-брачно дете кража Стевана OcToje види ее из листине папе Евгепа IV. од 28. jjrna 1445. (Á. Theiner, Vet. Mon. Slav,

merid. I. 388). Истакнуку jomTe да се Стеван Томаш спомиже век као крал, Боене (Tlioma rex Boznensis de Wranduk) у jeiiHoj лиетини будимекога каптола од 2. jyHa 1429. У Toj листипи oÖBesyje се Никола de Welike да ke дати у мираз ккери Катарини, yÄaroj за PaflHBojesi, братом кража

босан-•скога Томе, трекину CBojnx градова Велике и Петне, а Ради-Boj се обвезу] e да ke тасту устуиити иоловину свога града

•Solyonikew или Zokol (Codex dipi, patrius, VII. 449—451). Ja држим да fee ова листина, као и jomTe неке друге у овоме зборнику, бити нодметнута, а исто мишжеже има о moj а уважени историк архимандрит Илари]он Руварац.

•

— 180 —

п о р е д н . п х и код )'едпога д е л а в л а е т е л е , к а о н а п р . в с д в о д е В л а д и с л а в а К л е ш н к а . ' ) Ч и м j c н а й м е j едя ir д е о в л а е т е л е п з а б р а о з а к р а ж а С г е в а п а Т о м а ш а , . у п у т п л н с у BOjBOAa С т е в а н В у к ч и к и к н е з Р а д и в о ) п о с л а н с т в о р е п у б л и ц и д у б р о в а ч к о ^ , naroBapajyfcn je·

д а n e п р и з п а Т о м а ш а з а к р а ж а , н и т и д а м у д а ] е y o 6 i i 4 n j e H e д о х о т к е2) . П о ч е т н о м д е ц е м б р а и з р и ч е с е у Д у б р о в н и к у м о г у к н о с т д а k e BojeoAa С т е в а н н а п а с т и м о ж д а н а б о с а н с к у к р а ж е в и о у , т е с е р е п у б л н к а -т р у д и д а г а склони н а м и р3) . А л и до м и р а i i n j e доимо,, j e p j e в е к у д е ц е м б р у и j a n y a p y Bojeeao В у к ч и к са,

н о в н м к р а ж е м Т о м а ш е м . У то) б о р б и , р е к а о б и х , да.

д а j e в о е в о д а С т е в а и В у к ч и к п р е т р п е о п о р а з . Овоз а к ж у ч у ) е м о т у д а . ш т о с е т р г о в и ш т е Д р ф е в а н а Н е -р ё т в н , д о т л е CBojnna В у к ч и к е в а , в е к п о ч е т н о м 1 4 4 4 , н а л а з и у Т о м а и т е в и м р у к а м а4) . Р е к а о б и х д а ж е да, j e в o j в o д a С т е в а и В у к ч и к и з г у б и о Н е р е т в у о д п р и

-9 Да j e во]вода Владислав Клешик био ме^у противпи-цима новога кража судим по /¡едном нознщ'ем писму папе Николе V. из г. 1452. истоме Клешику, где со измену оста-лога каже : sane prò parte tua nobis nuper exbibita peticio con-tinebat, quod cimi olim, satore malorum id serente, te carissinms in Christo filius noster Stepkamxs Thomas Rex Bosne illustris prò eo, quod ad ejus servitium vocatus, ad ipsum non veneras, prò suo et regni sui inimico haberet et teneret, tandem comperta, rei veritate dictus Rex. quicquid tu liti in premissis commiseras..

pepercit et remisit (A. Theiner, Mon. historica Hungariae II..

265). Bojeofla Клешик морао ce половином 1444. поравнати са кражем Томашем, jep га налазимо ме!)у сведоцима у То-MaineBoj листини од 3. септ. 1444. KojoM Дубровчанима иот-BPl)yje лривилеице (Miklosicli, Mon. Serb. 428).

2) Види за ово дубровачку инструкцщу Николи Ъоркику Марину Растику, послашщима на босанском двору из г. 1444...

где се вели : „che, quando questi tempi morite la bona memoria del rè Tvertcho loro (i Ragusani) non volseno ascoltare nè dare oregie ad algune ambassade. né parole che li fosse mandate a dire per lo ré Radivoy. vayvoda Stipan. né algun altro, li quali li pregavano non li volesseno darvi li tributi, né cognoser per ré" (N. Jorga, II. 406).

9 ib. 398/9.

9 ib. 406. n. 3. Listine, IX. 180. 183.

лике у исто време када П о ь и ц е и Омиш, код'и се век ирвих даиа Фебруара спомшьу у рукама млетачким.1) Иако j e крал. Томаш _протестовав против млетачке

•окунацид'е речених- места, ипак j e почетном 1444.

•тражио у тако несигурним приликама наслона на мдетачку реи у б ли к у2). "В <>j ek и се нападада са сваке стране, тражио j e од Млетака заштите од угарскога крал>а, Т у р а к а и других. Н о рсиублика млетачка не хтеде се толико за н, заузимати, гледад'уки само да извуче што више користи за enoje трговце, добивши вапредне новластице по босанскод' кральевипи3).

У то доба несигурности обрака се Отеван То-маш и на кралю Фридриха III. Он моьаше кралю йена наложи гроФу Цел>ском да се не удружи са жеговим ненргцатеьпма, што je Фридрих и обекао да к е учинитп4). - '

Када се крал. Владислав повратио са „Дуге Bojne", гледао je Т о м а ш да се по што пото ириближи Угарскод'.

Растик прича да je кардипал Цезарини после

„Дуге Bojne" иревео кралю Томаша на римокатоличку веру. Свакако j e ова вест занимьива, алид'уд'евеома тешко прихватити. У горе спомепутом папском писму из г. 1445. не говори ее ништа о овоме, а исто тако нема података да j e кардинал Цезарини долазио у

9 N. Jorga, ПГ. 152. 154.

2i Поред босанскога кралю иротестовао j e против.зау-зеЬа Омиша и Польица и бан Пид'ерко Таловац, коме je ра-HHje ocBojao био ова места вojвoдa Стеван Вукчик. Таловци с у били суседи млетачки у далматинском npHMopjy, имадуЬй у рукама равне Котаре, Клис, Острвицу и др. те су као такви имали више пута, ргищирице са млетачко.м републиком (Listine, IX. 100. 102. 105. 114/5.) МлечиКи не хтедоше на-пустити Омиш и Полшце, иако je било разлога да he им се на будимском. двору замерйтй због тога корака. У маду 1444.

поновао je норед' босанскога кража протест брат бана Пи-jeph-a, Матко, али без успеха (ib. 181. 185. 193).

9 N. Jorga, III. 153/4. Listine IX. 189—190.

9 N. Jorga, III. 113.

182

-Б о с н у . О н о и с т и н а д а < e у М л е ц и м а у м а р т у 1 4 4 4 , ч у л о д а с е к а р д и н а л Ц е з а р ш ш п а л а з п на н у г у , ал IB j e п и т а ш е д а ли j e т а д а к а р д и н а л б а ш п у т о в а о у

Б о с и у .1) Ф а к а т j e то, д а j e к р а ж В л а д и с л а в н е г д е у а п р и л у или Majy 1 4 4 4 . , под у т ш ц ц е м Хун>ад1ца, п р и -з н а о С т с в а п а Т о м а ш а -з а б о ' с а н с к о г а . к р а ж а " и у aco-r a у з а ш т н т у од ш е г о в н х . MHOaco-roópojiinx и щ и ц а т е ж а . К а д а j e Т о м а ш д о б и о н о т в р д у од у г а р с к о г а к р а ж а , м о г а о j e ciirypniije г л е д а т и у б у д у к н о с т , j e p j e т и м е б и о д о с т а з а к л о г ь е н од CBojiix м н о г и х п е г ц н у а т с . ь а , с и о ж а и и з н у т р а2) .

П о т п у н о и а с л а ш а а е Б о с п е н а У г а р с к у о д р е ш и л о j e к р а ж у Т о м а ш у р у к е , т е j e е н е р г и ч ш у е п с т у н н о

п р е м а Т у р ц и м а . В е к у Majy м с с е ц у з а д о б н о j e 1])аж од Т у р а к а д е с п о т о в г р а д С р е б р н и к , и з в е с т и в ш и о т о м е д у б р о в а ч к у в л а д у3) . · . .

9 ib. 161.

'9 О то.че акту говори крал. Томаш у листами Хужа-Aujy од 3. .¡ун'а 1444. KOJOM се обвезу.]'е да be му годшшье давати 3000 златних Флорина. <>вако : Q.uod quia vacante pri-dem solio hu jus Regni nostri Bosne per obitum condam bone memorie Illastris domini Stephani Twertko ultimi Regis eiusdem patrni nostri carissimi nobisque post ipsius decessum et' ex eiusdem dispositione in dominio castrorum et tenutarum Corone ipsius Regni remanentibus Serenissimus princeps et dominus nos ter graciosas dominus Wladislans . . . de speciali Consilio et bona volúntate ас dispositione Magnifici et potentis viri domini Johannis de Hunyad . . . . nos in Regem dicti Regni Bosne sollenniter instituit et confirmavit (Philipp Ernst Spiess, Aufklä-rungen in der Geschichte und Diploniatik Beureuth 1791. p.

263/4). Листину ову штамиао je и Иван Кукул.евпК у Arkivu za povestnicu jugosl. II. Razdèl I. Zagreb 1852. стр. 38/9. не 3Hajyhu за paimje издаже Шанса.

9 X. Jorga. II. 402. п. 4. Град Сребрник у У сори допао j e деспоту Бур1)у у руке од прилике 1433. г. када je у

са-везу са вojводом Сандалем откуиио од султана Мурата кра-л.евипу Твртка И. ТвртковпЬа (E cossi fexe altre volte esso signor despot e voivoda Sandngl, quando comprono el paese del re Tvertclio. e per dicta cason el signor despoto se fexe signor di Svonich e di Ussora X. Jorga IL 455.) lipo®. Jopra.

у регистру не разликуце Сребрник у У сори од рудареког места.

Сребрнице. у блпзпнп Дринс.

Углед Угарске услед ,-Дуге Bojne" беше дакле одскочио зпатно, ал и ra j e требало одржати и учвр-стити стварним резултатима. Почетак велике з а д а к е беше сретно отпочео, само j e важало дело ]оште Kpajy привести. Многобро]'на посланства са разних Kpajena западне Е в р о п е и Балкапа наваживала су на кража да обнови што пре експедищ-уу, обекава]уки коопера-u,iijy Флоте. Поред тога неуморни кардинал Ц е з а р и н н а и деспот "Bypa^ nacTojasaxy ненрестано да се дело Kpajy приведе, а без сумше утицаше у том правцу и млетачки секретар Регвардатис,

Длугош врло лепо црта с и т у а щ у у у Kojoj се тада налазио краж Владислав. Од силпих савета, вели он, краж j e био доста збушен. С jeflHe стране вукло га j e ерце у домовину Пожску, камо га j e било звало пожско изасланство, ну с друге опет тешко му беше.

напустити сретпо отпочету ствар Н>ему беше у т о -лико теже напуштати поход против Т у р а к а , што. су паде на иовожан исход експедици]е биле оправдане.

К а д а j e хришканска BojcKa без помокп З а п а д а прошлс године постигла тако cjajHe резултате, какав ли се диван видик указиваше пред очима сада, када j e помок обекапа ça толиких страна. Поред тога опа-жаше се Уга-pcKoj сада много века вожа за наста-вай рата с Т у р ц и м а . Све то дакле утицаше на кража Владислава да сазове дгуету у Б у д и м негде половипом априлаД) Но будимска ди]'ета нмала j e сем питан,а о рату решаватп и о дефинитивном миру пзмеку зава-кених странака у YrapcKoj.

9 Dlugosius, IV. 692/3. Не be бити тачно код Длугоша када вели да j e крал, сазвао д^цету pro die S. Georgii, UITO

би било 24. аирила. Сабор je морао бити отворен paHnje, jep кардинал Цезарини век 25. априла jaB-ъа у Млетке, како je краж Владислав на сабору положио заклетву да ke joui тога лета повести нову BojHy на Турке (regem omnino statuisse ас jurasse . . . iinacum Baronibiis et aliis Hominis ас Primatibus

Regni illius adversas pérfidos Teneros bac praesenti aestate, po-tenti exercitu se transferre) N. Jorga III. 168. Fraknói, op.

cit. 425.

— 184

-Споменули смо напред како je при склапажу примиряя у Игдави 1. септембра 1443. и при прего-ворима у Будиму у децембру 1443. измену арциби-.

скупа Ceunja, Р о з г о ж ф а и Х е д е р в а р ф а истакнута потреба за опким миром. Ову потребу требало je задоволшти, те je због тога и позвап Гискра са сво-дим присталицама на Д1уету у Бусво-дим. Н у као што je Гискра у о д н о я ^ у према крал, у Фридриху гледао да одржи шго впше независаи иодоякд, тако ш у е х т е о н а д ^ е т и будимсшд напустити caoje самосталнодржаже.

Длугош прича да je Гискра на д ^ е т и иагласио како никад пеке папустити ствар Hejaitora Владислава, али ипак да je ирнстао на унутрашжи мир1).

Чим j e ствар са Гмскром иекако била регулмсаиа, прешао j e сабор на векам,e о рату против Т у р а к а . Гасположеже духова беше тако да j e сабор брзо донео одлуку да се иоведе рат против Т у р а к а . По-што j e крал, Владислав положио заклетву да ke join тога лета покренутн експедшцуу, нрешао j e сабор иа еаветоваже, како да се намакпу средства за во^еже рата2). Како j e државна блaгajπицa била празна, решено j e на сабору, да су πojeдиπн градови и вароши дужни дати прописану своту новаца, а на становнпштво свих м е с т а д а с е у д а р н н з в е с и а npiiCToj6a.3) BojBOflii Х у

-9 Калимах на стр. 116. вели да j e том приликом склоп-л,ено нримир)"е са Гискром на 2 године дана.

2) У писму Флорентинцима од 2. jyлa пише крал, Влади-слав из.меку осталога : de omnium regnicolarum nostrorum vo-lúntate decrevimus, restaurato validiore exercitu, presenti estate et alia via per quendam passum Danubii, quem tamen Teucri cum suis galeis armatis et galeottis occupant, contra Tkeucros ipsos versus Nichapolim esse revertendum (N. Jorga, II. 404—5).

9 Рекао бих да je много утицао кардинал 4улэд'ан да се овакво решете донеее у сабору. У .¡едноме писму канце-лару Шлику, писаном у Majy после будимске ди)ете, поку-т а в а Jyanjan да и Немачку покрене на рапоку-т пропоку-тив Турака.' Jy.'injaH j e одушев.ъен на вели да то не би било тешко : Nani, si pro qualibetdomo Alemanie imponeretur unus florenus renensis.

colligeretur hinc maxima pecunia et sine magno onere et, ut levius supportaretur, posset fieri quod, si una villa habet centum

н.адиду пак поверена j e брига око припрема експе-днщце1). Тако се дакле сабор, решивши, у з ову главну задаку, joui нека т е к у к а питажа, разишао негде кра-jeM априла или почетком Maja²).

Требало j e jourre удесити OÄHOinaje са Фридри-хом III., Kojii су, као што смо видели, прошле године остали несрекепи. Оно истина да се тада и jeÄua и Д|>уга страиа обвезала да се не k e уза]амно нападати, т е je због нереспектоважа те обвезе био кажжен

Нонграц de S. Nicolao па априлском сабору, али j e Toj обвези требало дати Формалан.^ стваран облик.

Крал. Владислав могао j e сада после сретнога похода с а више сигурности на повожан резултат приступати преговорима са Фридрихом, jep je жегов углед знатно одскочио, а имао j e за собом и симпатще западнога хришканскога света.

Краж Владислав се join пре него што се састала Д1уета априлска обратно био Фридриху III. с писмом, т р а ж е к и сиоразума с жиме, као што j e то био обекао прошле године3) У исто време радио j e и кардинал Чул^'ан из Будима, noMHimibajykn да и ове године

iioke лично Фридриху, о чему га j e известно у пи-с м у набрзо пошто пи-се врнуо пи-са „Дуге Bojne¹'.⁴) Н о из гряке Kojy нам п р у ж а ΦpaIшojи и J o p r a рекао

•domos, solverei ipsa centum florenos, qui postea distribuerentur inter liabitatores secundum facilitates cujuslibet (N. Jorga, III. 111).

Врло je лако могуке да je кардинал овим разлозима утицао на духове на yrapcKoj ди]ети. Но ово писмо 1улщаново yjeflHO нам еведочи и то, колико je поуздано казиваже Длу-гошево о раду будимске дщ'ете

9 Dlugosius, IV. 698. Calimachus; op. cit. 116.

9 Да се на aiipmiiCKoj дщ'ети расправлюло и о текуким нословима еведочи писмо иалатина Хедерварща Николи од Вмрде и Калади JoBaiiy од 15. септембра 1444. као и писмо Тудекеа Kypnje Борка Розгожща од 29. септембра (Codex Zichy IX. 79—80. Zala Oklevéltára II. 521).

9 N. Jorga, III. 113. О тим преговорима jaBHO j e из Будима републици млетачко| послааик Регвардатис век кра-jeM априла (ib. 168.) '

9 Fraknói, op. cit. 425.

186

-бих да се кардинал mije с Фридрихом лично cacTajao^

И з 63. иисма E n e j e Cmmiije, Koje j e писало неносред-iio пошто j e npiiMHpje склошьеио, негде KpajeM Maja или почетном jyiia 1444., впдп се, да j e краж Влади-слав, o 6 p a k a j y k u се Фридриху за преговоре о Mnpjy, назначив услове п о д ж и м а je желео да се при-Mnpje склопи.') К р а ж Фридрих I I I . nnje се много уздао-у Г и с к р уздао-у и остале, а како j e био заинтересован при-ликама у HejiauKoj, cnpeMajykii се да по^е у Нирн-берг, пристао j e био да отпочпе преговоре о примир-j y на две годице дана, како предлагаше кардинал Ту-ла] ап. Тед и но j e Фридрих услове кража Владислава пзменио.2)

П о ш т о je посланство Фридриха ПГ. било негде почетном Maja 1444. отиравжено у Будим, jaBiio je канделар Шли к кардипалу Тулгуану, како се краж Ф р и д р и х одазвао жежи кража Владислава те je у п у -тио нослаиство у Б у д и м ради преговора о iipiiMiipjy, да би и сам допринео бржем нзвокешу експедшддс против Т у р а к а .3) Н у са нреговорима j e шило веома-тешко. Н и jeÄiia ин д р у г а страна не хтеде лако

оду-стати од CBojux захтева. Мало je ФПЛИЛО да се но-слапиди Фридриховп ипсу врнулд у Беч, не свршив-ши нигата. Али а ту, као и свагда, где год би те-ш к о к е искрснуле, ставно се по средпни окретпи и даровнти кардинал, те je након велика труда успео, те ce ripnMiipje склопп на две године дана, Koje

Фри-9 Miserai Rex Poioniae literas quasdam Caesari nostro, formamque dederat iuxta quam pacem deposceret (Ep. 63. Opera, 547. Voigt, art. cit. 354.)

2) Каквп ey разлози руководили п Фридриха и Влади-слава да склоне примите лепо се види из 51. иисма Eneje Силви]'с JoBany Камиизи)у, noje му je уиутио из Веча 25.

jyHa 1444. Ту се вели: Ungari qui prius superbissimi erant, nunc paululum humilitati inducías Viennales cum Caesare fece-runt, quae et illis utiles sunt, ne dum Turéis resistimi a tergo, timeant : et nobis accommodae, ne dum peti mus Nurenbergam tumultibus patriae reuocemur (Opera. 535).

9 N. Jorga, III. 107. '

дрих потврди у Б е ч у 21. Maja 1444.¹) Т а к о дакле после дугих препрека беху регулисани одноша^и из-мену А у с т р ф е и Угарске.

Кардинал Дул1уап испунио беше сретяо велики део CBoje задаке. Угарска се безбрижно могла нри-премати за нову BojHy, не Mopajykii страховати од H a i ^ a j a а у с т р ф с к о г . Н у одушевжени кардинал не беше овим jouire задовожан. Он j e хтео да поповна експедпщуа против Т у р а к а буде опремжена са ш т о веким изгледом на успех. Стога j e он гледао да з а ову свету з а д а к у иридобгпе што више хришканских политичких Фактора. У ту еврху упутио j e он 21.

Maja пасмо капцелару Ш л и к у , пзлажуки му начин како бн се могли придобити немачки кнежеви да при-грле велнку и свету задаку. З а набавку новчаних средстава нредлагаше Цезярнни ист и онакав р а з р е з па стаиовппштво, као што беше прикуижан у У г а р -CKoj прошлс и те године.2) Но немачки кнежеви осе-k a x y joiuTC толико мало опасност од Т у р а к а , због чега канцслар Ш л и к и j a в ж a ш e кардиналу 28. Maja, да се само ппемима не може осгварити овако велико преду-зске. Потребно j e у ту еврху — flOflaje Ш л и к — упугитп нослапство у Немачку, Ф р а п ц у с к у и Енгле-ску, а новрх тога позвати и римскога к р а ж а да се ставн на чело експедищу'е као „belli princeps". У г а р -ска j e истин i велика и спажна — истмче канцелар

— алн зато join nqje у с т а ж у да изагпа Т у р к е из Европе. Зато важа да кардинал до1)е у Нириберг на да прмдоби]'е кнежеве, у ком cлyчajy бп се не само

9 Fessler II. 478. п. 1.

9 N. Jorga, III. 110—111. Код Jopre je ово пиемо не-датнрано. Судеки по нотама рекао бих да Jopra држы да j e оно ииеано 1443. jep и сам држи са Феслером да je npHMnpje склоюъено jouiTe 1443. Проф. Jopra найме миелн да je пи см о·

писано 15. августа, но под die ascensionis ва.ъа разумети.

Сиасов Дан (21. Maj) а не Вел. Госпожу, за што сведочи од-говор канцелара Шлика од 28. Maja.

188

-Т р ч к а истргнула из мухамеданскпх капцп, него можда и Aanja.¹)

Чим je Угарска закжучила па anpiuiCKoj дчуети понован поход против Т у р а к а , oójaBiMa je ову одлу-к у западно^ Европи, тражеодлу-ки номоодлу-ки.2) Н у они Kojw Аеху далеко ne осекаху толико опасност од Т у р а к а , па се стога слабо одзиваху. Сам кардинал пак не могаше лично нутовати у Нирнберг, jep je чьегова присутност у yrapcKoj била особито потребна у те дане, када j e требало да ce Bojcita щто пре крене према Лугу. .

Вест о одлуци априлске дм)ете стигла беше у у Млетке првих дана Maja, те je сепат век 12. Maja у писмима кардиналу Цезарипчу'у н посланику Рег-вардатису доставио, да ке папске галще кренути ско-ро према Галипожу и стики онамо пре долаека су-воземне Bojcae. Сенат je извештавао даже да je и изасланик дуке бурдунског стччгао у Млетке да от-почне оружачье галчуа, па je истицао како краж важа што пре да крене с BojcicoM, j e p j e време за експе-д и ц ^ ' у погоекспе-дно како никаекспе-д експе-дотле.3) Док су Млеци овако пожурчтали спреме, anajykH да од брзе акщце зависи повожан резултат, дотле je папа одуговлачио ствар, штедеки у новцу, Kojn му je требао на друге сврхе.4) Римска ce Kyp44ja истина под утин^'ем ири=

9 ib. L12. Код Jopre j e погрешно назначено да je ово иисмо Шликово писано из Млетака. Да j e писмо упукено из Беча види се из 65. писма EHeje Силв^е, коде je из Беча унутио Цезарини)'у 28. Maja nao додатак уз Шликово писмо {Opera, 549. Voigt, art. cit. 354).

9 N. Jorga, III. 182.

9 ib. i67/8.

9 18. Maja нише nana: Sed tanta est ejus classis expensa, Tit licet decimae multarum civibtuoi et dioecesum, licet

multo-runi principinm auxilia adhibeantur, licet orunes aerarii ecclesiae pecunias, exponamus, nostras exsuperet vires, cogamurque alia quotquot possumus auxilia a bonis et devotis Ecclesiae filiis -exposcere. (Dr. J. Schwarz, Zur Geschichte des Friedensschlusses von Segedin 1444. Ungarische Revue, Budapest 1894. 344).

лика претварала да свом сиагом ради на о п р е м а ж у

«моте, ади опнма itojii из ближе посматраху с т в а р jacao беше, да je Kypnjii najнише стало дотле да je·

чнтава ствар стане о што маже трошка. Како карди-нал Кондолмидери unj e имао довольно поваца, unj e могао наоружати ra.nnje како треба, услед чега ее неки господари г а л ^ а стадоше бупити, .не хотеки са, педовоьном спремом кренути на тако велико преду-ke.1) Републици млетачко) беше опет много стало до журне акщце, те, незадоволша напиним шкомрачежем, устаде отворено против жега у седници од 25. Maja.

И с т и ч у к н кардиналу Кондолмщеру, да je управо ж е н а заслуга што се крал. Владислав одважио па поновпу Bojny против Т у р а к а , наномпжаше да с разлогом

мо->ке критиковатп ностунак нански, ко jit новац прикупжеп од десетка троши на друге еврхе. Сама пак р е -публика у т р о т и л а j e до сада па опрему Флоте толико, да с нуним враном може на гал^'ама папске заставе заменитн cßoji-iMa, те нх упутити против Т у р а к а . С тога дакле пека легат пе тражи више поваца од рс-публике него пека троши од CBojnx, а он ke в е к наки доцнщ'е начипа како да то накпади. Р е и у б л и к а j e го-това та му помогне у п р и к у п ж а ж у десетка, Kojn k e моки покрити трогакове. Н е буде ли легат поступао према овом, предузеке република друге мере „cum, nisi summus pontifex. suiim extimet honorem, nos nostrum, carum hab emus.²)

Oaaj еиергичан корак млетачке републике утицао . j e толико да j e кардинал Кондолмщ'ери почетном j y n a

доставпо да j e велика векиыа галщ'а онремлюна, сем две за Koje бп требало jouiTC 5000 дуката. Млетачки сенат-пристао j e био па захтев кардинала да се тих 5 0 0 0 дука-та намякну од десетка, те j e 5. j y n a наредио управнику Падове да у сноразуму са тамошжим бискупом от-почне са кужъежем десетка. Н о како се клир

iiiije-9 N. Jorga, III. 16iiiije-9.

2) ib) 170.

— 190

-журио са давашем десетка,1) како j e даже rajmje тре-бало што пре отправити, закжучпо j e сенат 17. ]ула да се десетак има нрикупжати и од iipocja4Kiix ре-дова и шихових манастнра, а тако нсто и на добри-ма кардинала па млетачко) територгдм. Истога дана дато j e унутство заповеднику Крита, да се к онде десетак нрикупжа, а скуггжена свота да се има

упо-требити на набавку провщанта за Флоту.2) Како j e нак експсдищда против Т у р а к а ышла и у корист Грка, наредио j e млетачки сенат 17. j y л a управнику Крита да се десетак нрикупжа и од грчкога свештепства.3) Много j e брже ш л ю са оружашем ríunija, itoje j e дука бургундски оиремао о cnojcM трошку. Чпм j e команданат дукиних галгуа Ваврен стигао у

Млет-ке, негде измеку 8. и 12. Maja, отпочео j e одмах нре-говоре са ренубликом. Ренублика млетачка нашла je за добро да тачно прецпзира задаку папске и бур-гундске Флоте, ограничивши j e jeAiiiio на оиернсаше против Т у р а к а . У то време блокирала je «1овановце на Р о д у Флота саряценскога султана Закмак Мелек Дахира.4) Товановци се обракаху напи за помок, а сем шега и на остале хрншканске владаре. Папа Ев-ген IV. намеравао je да поред помоки Грцима осло-боди Р о д опсаде. Т у задаку пак имала je извршитн хришканска Флота. У том правцу утицао j e папа и на д у к у бургундског Филипа, те j e OBaj, одашижукн Ваврена као команданта Флоте против Турака, ставио 9 Види за ово одлуку млетачког сената од 29. )ануара 1445. када j e решено, да ce onaj део прелата на м л е т а ч ^ територи]'и, KOJH се противи даважу десетка, примора еилом на то (N. Jorga. III. 195).

9 ib. 172/3.

9 ib. 180.

9 <1овановце j e на острву Роду нападала сараценска Флота током 1442. и 1443. г. Но особите епреме против Рода припремао j e султан Закмак с пролека 1444. што се набрзо показало у снажвом H a r ^ a j y сараценском у месецу августу (Види писмо старешине 1овановаца пани Евгену IV. од 20.

Фебруара 1445. Jorga, I. 88—89).

м у у дужност и ову задаку. Н у млетачка република, -ciipeMajykii се за рат против Т у р а к а , никако nnje

npncTajaaa да се зарати и са египатским султаном, са K"jnM j e нреко млетачк.ог племика А н д р е е Доната у октобру 1442. склопнла била трговачки уговор, те жиме регулиеала CBojc трговачке одиошфе у дяJieitoj Леванти.1) У бризи дакле да ее- не замергт султану Закмаку и да не отешта положа] CBojiiM многобро/ним

•трговцима но Ciipiijii и Египту, истакао je сенат од-лучно да галифе и момчад Äaje само под тим условом, да Флота оперира jедиио против Турака.2) У том смисиу иставио j e сенат 17. j y n a инструкщду сво-ме племику, Луду Лоредану, заповеднику папских осам ra.iiija, У инструкцией наглашава сенат да се Флота ёедино y n y k y j e против Турака, те му се стро-го забражу^е да наиада египатско бродовье. Б у д е ли сараценска Флота иодупнрала Турке, Лоредап ке по-звали Сарацене да се повуку, jep ke их иначе мора-ли напасти по налогу легата, Kojii je главни заповедник х р и ш к а н с к е Флоте. У и н с т р у к ц и и се дал>е naimauryje 9 У априлу 1444. стигли су у Млетке гласови како султан опрема jaKy Флоту против Рода (N. Jorga, III. 161).

Cßoje становиште према егинатском султану Закмаку означила j e млетачка република jacHO у гшсму папи Евгену IV. од 28.

авг. 1444. Ту се изме1>у осталога вели, да би било веома не-промиш.ъено нападати султана Закмака, nojn je dominus ро-tentissimus, када ОФанзива према Турцима Huje join ни

отпо-•чела, Koje дело j e само по себи замашно и тешко (ib. 184/л).

•О млетачком тргованьу у Египту за време владе султана -Закмака расправжа W. Heyd op. cit. II. 479—481. Kojii je

уиотребио и споменути трговачки уговор по препису Томаса, Иако се република млетачка трудила да уговором трговачким

•одстрани све злоупотребе, Koje су од толико времена реметиле цравилан трговачки pa3Boj за време Закмакова преходникаБурс-6aja, ипак je наси.ьа и неправде било и да.ъе. Нарочито je страдала била трговина с бибером. И султан Закмак прекуп-живао je био сав бибер из Инд^'е, те моноиолишуки трго-вину са овим артиклом, наметао га je трговцима млетачким по ванредно високу цену, због чега се млетачка влада марта 1444. у писму султану горко тужи (N. Jorga, HI. 160/1).

2) Predelli, Diplomatarium Veneto-Levantinum, II. 353—366.

In document Zapadna Evropa i balkanski narodi prema Turcima u prvoj polovini XV. veka (Pldal 186-200)