' КЕЬИГЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ
БРОТ 11. и 12
З А П А Д П А Е В Р О П А ^
I а. ъ а. а п я I V г 0 п я
' и
С
БАЛКЛНСКИ НАРОДИ
Ъ А I к. Ъп5».к. С Л л ^ в ^ ^ . ЛРЕМА ТУРЦИМЙ У ПРВОЛ ПОЛОВИНИ хи. ВЕКА
^ууи^ллА- Вооъ^А, А А ел Нъ&М^т- о а XV. ^ексС «л," .
НАПИСАО
Л М В А Н Р А Д О М Ж ' Ь
У НОВОМ САДУ
И З Д А Н Э Е М А Т И Д Е С Р П С К Е
1905.
20570
- t У НОВОМ САДУ S-a О -п ib^^ní·· · < r U j i /¡U ·
' ШТАМПАРША СРПСКЕ ШЬИЖАРЕГ/БРАНЕ М. 1I0II0BVTK, ГКА-
1905.
ИЛАРИОИУ РУРАРЦУ,
- а р х и м а н д р и т у м а н а с т и р а . Г р г е т е г а,
ТВОРЦУ КРИТИЧНОГА ПРАВДА СРПСКЕ ИСТОРИОГРАФЮЕ посве^е у на^уб/ьем поштован>у
ова] сво] труд
ПИСАЦ.
СТРАНА
Увод 1 I.
Снажно напредоваже Турака под султаном BajaaeTOM I. — Притеш- жена Иизаппд'а oöpafea се за помок Западу. — Пораз код Нико- п о л е 1396. — II ом oh Запада Визаптщи под маршалом Бусико
1399. — Битка на Ангори 1402. — IIOKyinaja угарскога крал>а Жигмунда да покрене Млетке против султана Суле]мана не успе- najy 8оог млетачке експанзивне тежже на неточно^ обали Aflpnje.
— Рат Млетака са Угарсвом. — Ме^усобне борбе Eaja3eT0BHx синова Сy.iejмзна. Мусе и Мухамеда. — Безуспешни докуШaj и BnsaiiTnje да с помоЬу Запада експлоатише oeaj згодан моменат
. - због запетйх oднoшaja измену Млетака и Угарске. . . . . 6
. И.
Покушали дара Maнojлa 1113. 1414. да покрене Угарску и Млетке против Мухамеда. — Република Млетачка покушава да се мир·
ним путем нагоди са Мухамедом, због чега je Жигмунд оптужу^е пред Западом да mypyjo с Турцима. — Пораз угарске Bojcne код Добора у Усорп 1415. — Слабл.еже угарскога утицауа у Боснн а janaibe турског. — Снажеже грчког елемевта у Пелоповеву паилазп на отпор Млетака. — Први судар Млетака са Турцима код Галипол.а 1416. — Узалудан труд цара М а т у л а да омете
вреговоре млетачка с Турцима, те да с помогу iiaue oöpasyje ко- а л и ц ^ у вападних сила. — Бертучп Двjeдo склапа 1419. мир са Мухамедом а тако исто и Жигмунд, чща поход против Турака 1119. про^о без икаква резултата. . . . 2 8
III
Преговори за yHnjy взмечу цара Маноула и папе Мартина V. на са- бору у Коспицу. — МлечиЬп добивауу Солун 1423. од Андропика Палеолога. — Путоваже цара Лована VHT. на Запад. — Жиг- · мундове операнде против Турака. — Велике противности измену
II
републнке млетачке п Жпгмунда не доiiyniTnjy образован.e лире против Турака. — Bopói Млетака са Турцпма око Солуна.
Турци oceajajy Солун 1430 4 4
IV.
Заплети у И т а л и и памелу Млетака п Фиоренце с jедие стране д дуке мпланског Филипа Впсконтща п Ъенове с друге стране. — Преговори Bnsaimije у ствари yHuje са папон Мартином V. 1430.
Опозицща бавелских сиподиста према папп Евгену IV. — Визад- Tnja преговара о ушци у пето време са папом и синодпстама. - - Виаантиици се п р и к л е п к у папп Евгену IV. те одлаве на са- бор у Ферару. — Последгьв Жпгмундовп планови против Ду- рака. — Склапан.6 yHnje у Фиоренци. — Нова шивма у кррлу
римокатоличке'цркве. . . . 58
V.
Пад Смедерева 1439. — Унутраниье эле прплике у y r a p c K o j ерреча- Bajy кра.ъа Албрехта да с успехом стане на супрот Турцрыа. — IToKyinaj деспота Ъур^а ВуковиЬа да после смртп кра/ьа Алб- рехта а а д о б ^ е одлучан. yTnnaj у Угарскоу — Борбе око престола у y r a p c K o j . — Деспот Ъура!) и Bojeofla Стёван ВукчрЬ. — За_- пети o,T,uomaju измену Дубровника и Порте. — Дубровник под- стиче на рат против Турака Угарску и папску Kypnjy. — Заре- ви це ивме^у последних Палеолога. — Папски легат кардинал
•1ул^ан одлази у Угарску да пвмири завалено napTnje. — Хун>а- ди^еве oj aj не победе над Турцима 1412. npnnpeMajy духове у Угар- C K o j п на Западу за ва^еднпчку акцщу против Турака. . . 87
VI.
Будимски сабор поч. 1443. вакл.учу]е рат против Турака и pacnncyje прирез за покриваше ратних трошкова. — Напрасном смрЬу кра- л>ице ,1елисавете у дец. 1442. noropinaBajy се унутраниье прилике у yrapcKoj. — Безуспешан noiiymaj кардинала Цезарини]а да пвмири 1443. крал>а Владислава са крал>ем Фридрихом Ш . , заш- титппком Hej.'iKora Ладислава. — Склошьено npnMnpje са Гис- кром на годину дана. Кра.ь Владислав креНе с BOJCKOM на J y r
против Турака 124
VII. ,
Млетачка републпка долази у сукоб са eojводом Стеваном ВукчиЬем вбог зетскога npnuopja. — Затогнутп одноша^и измену Млетака и лапе Евгена IV. — Услед нава.ъиван.а Угарске и BneaHTBje отпо- чшье папа Евген IV. с пролеБа 1443. преговоре са М.тетцима у ствари о р у ж а ж а флоте. — Папа Евген IV. тражи оружане ra.iHje од Ъенове и Дубровника. — Неискреност и запети Ofluoinajn из- мену Млетака и римске Kypaje oHeMoryfeaeajy Koonepapojy хриш-
Ьанске фл0¥е. — ХршпБанска сувоземна eojcKa продвре спажно према Jyry. — Ху№ад|цека пооеда код 1 Ionia — Утпца j cj.ajnnx победа на ЗкЬаду п код балканских подвласппх народа. — За- паднп фактор·) почшьу воровата у могуНност нротсрнпаша Турака из Европе, Mainlajylii о успоставл>ан.у ста.ро г латинское господ- ства на Истоку. — Млетачка републпка поч 14i4. помпшла да
на C B Ó j y руку ои'реми флоту. — Папу.ъскп и арагонски крал>
Алфонз V. снрема Фо да CHOJ'UM rajiojasia потпогно onepapnje су- вовемне войске. — Х^шпКанска BojcKa, наишавиш зчтворене бал- канске кланце Bpaha се натраг. — Победа ХрпшЬана код Куно- виие. — Уаалудан тр^Х деспота Ъур^а да вадржи хришНанску войску да презпмн у C'jMSnjii — Долазак кра.ъа Владислава у Будим фебруара 1444. . ' . . . . · . . . . 146
VIII.
Политично држа!ье млетачко републике н папске Kypnje по новратку крал.а Владисла-а у Будим — BHsaiiTnja ìiacTojaea да покрене поповну скспедшрчу против Туфака. — Полнтичке нрплпке у liocmi. — Нови крал. Степан Томаш приажа уз Угареку. — Угар- ски сабор у Будиму BaKAynyje с П[УолеЬа 1414 понован рат са Турцима. — Склопл.ено HpuMupjo (1414,) на две године дана измену кра.ъа Фридрихе Ш. н крал>а Владислава — Оружан,е флоте у Млецпма споро на продув због нпед.швости п неповер-
Л . И В О С Т И рпмске Kypnje према Млсцима. - Дука бургундски Фи- лип Добрп оружа тако!)ер raji'njc у Млоцима. — Одлазак папских, млетачкпх и бургундских raauja у |'алипо.ъ. Операционн план хришКанске сувоземне войске — Плановп аападшака о деоби тур- ске UMnepnje. — Рад млетачке и дубровачке републнке у том
правду 173
IX
Султан Мурат II: посродоважем султаниуе Маре отпочшье поч. 144 1·.
преговоре о миру са деспотом 'Буреем ВуковиЬем. — Деспот Ъу- ра^ придобива XyH.ar4iija эа мир. — Последн>е трещине jyлa 1444.
стиже крал· Владислав у Ссгедин да преговара са Турским иосланп- цнма о миру — С'кланиье С'егединског Миря последних дана у jy.iy. — У след добивение гласова ив Млегака да je флота отпло- впла у Галипол. рунгп се Сегедивски Мир 4. августа под утица- jeM кардинала Цезарпнпуа. — Деспот Ъура!) ВуковиЬ достав.ъа
султану Мурату II. кршеже Сегедивског Мира. — ХришЪанска eojcKa прелази преко Дунава 20. сенгембра 1444. — Прелавак Турака из Азиуе у Европу. — Bepaaje о издали Ъенов.ъаиа. — ХришБанеки пораз код Варне 10. новембра. — Шпрен>е лажних гласова о бнцн на Варив, кра.ъу Владиславу н кардиналу Це-
Bapimujy 1 9 9
IV
x
Памска Kypiija се пзвлачп да дя.ъе трошп па експедпцп)у. — Запетп oflHoniaju измену же п ылетачке ропублпке, Kuja покушава да се пзмпрп са Турцима. — Лован Хужадп образа со 1445. папп Ев- гепу IV. п француском кра.ъу Карлу VII. за помоЬ против Тура- ка. — Рпмска Kypnja обеЬава номоЬ. — Бургуидске raanje одлазе У jy-'y II^ö. преко Црног Мора у Дунав да потпомогну Хужадп- jeee onepannje. — Хужади у jy.iy упада у Влашку, > потпснувшп одапде воуводу Дракула;и наместпвти Дана. — Повратак папско флоте у Италп]у поч. 1446. — Млетачка република склапа мир са Турцима 1146. — Иосредоважем деспота 1аур1)а ВуковпИа мири се република дубровачка са Турцима 1447. — Женпдба Лазара Ъур^евпЬа са Леленом, Ьерком деспота Томе Палсолога из Кларен- це. — Турци прова.ъу)у у Пеловонез KpnjeM 14 14. — Попа Ни- кола V. покушава да утпче на Х у ж а д ^ а но бн ли офанзнву пре- ма Турцима оставпо за бо.ьа времена. .— Млетачка република o,T,6uja нозив Хужад^ев да с жпме 8ajeднo ступп у акцщу протпв Туракп. — Млетачка република долазн у сукоб са деспотом Ъур- 1>ем ВуковиНем.п Ъур1)ем Касгрнотом Скеидербегом у зетском н арбанском npnMopjy. — MajcKii сабор у Пешгп 14 18. saK.bynyje рат протпв Турака. Хужадщева nornöaja на Косову. . 243
" ' XI
Дес ют Ъура!) ВуковпЬ пушта на слободу гувернера Угарске Х у ж а д ^ а KpajeM 1448. — Прплпке у llnaaiiriijn после смртп цара Лована VHI. — Због прилика у XrapCKoj Хужади je готов да се посре- доважем деспота Т»ур1)а измирп са Турцима. — Пештанска дн]ета- • одбацу)е 1449. деспотов npojeKaT о миру. — Запети oflHoinajn из- мену Cpönje и Угарске. — Б ански ».рал. Стеван Томаш тра- ж п наслона на Угарску — Гувернер-Хужадп пустошп 1450. деспо- тове поседе у yrapcKoj а Стеван Томаш узима од деспота Сребр- нпцу. — Склапаже мира 1451. измену деспота Ъур^а с jeflHe п Хужадща н Стована Томаша с друге стране. — KpajeM 1451.
склапа Хужади npnMHpje са Турцима на три године дана. — Ра- товаже херцега Стевана ВукчпЬа са Дубровником 1451 —1454. — Борба. деспота Ъур^а са МлечпНпыа'у ветском npuMopjy. — Сул- тан Мурат II- опседа Kpojy без успеха. — Запетп oAiiouiaju из- мену Млетака и грчких деспота у Mopejn, Томе и Диаштрща. — Цар Константин XI. спрема се 1451 за одбрану Цариграда. — Фантасшчни планови напу.ъског и арагонског крял.а Алфонза да вакедне на впвантщскп престо. — Мурат II. поднже 1452 град на eepouCKoj страни Босфора. — Цар Константин тражи помоЬп на Западу. — Обнова унще у Царпграду 1452. — ПомоЬ вапад- жака опседнутом Цариграду стиже ' касно. — Пад Цариграда 29.
Maja 1453. — yTH4aj катастрофе на Западу. — Зак.ъучак '. . 259
ХПтампарске' грешке 298
Прва половина нстнаестога вс];а у историки Бял- капскога Полуострва као и околпнх зема.ъа Угарске и Мтялн)е одликууе се .¡ясно изражеиом тежшом, да се удруженом снятом отклони онаспост од Т у р а к а , ко]'н током друге половине XIV. века обараху све усисннпуе различите оман>с државе Балканскога Полу- оетрва. У том п е р и о д у опКе опасности oπaжajy се озбн.ыш нокумгауп впзаи'пуске царсвппе да се при- блпжн Западу, да всковие етнпчке разлике, κoje се у ряшуим всковима манпФестовале у облику догматских контроверза, изглядп, те да своуу судбу тесно веже са животом ромапскога и гермаискога Запада.
Т е ж ш а Визанпуе н осгалих балканских народа,, нарочито Срба под деспотом Стеваном ЛазаревиКем, да се еманцинууу од превластн турске, нашла у'еосо- бито одзива код угарског кража Жигмунда из лозе луксембуршке. Ова) нестални ал и даровити владалац заступао у'е за све време своуе бурне владавине иде^у офанзивног поступка нрема Турцимя. Гледау'уЬп да оснажи превласт Угарске у Србгуп и Босни, мислио уе по том преКи на коначно нстерипаше Т у р а к а из Европе. Колико ,]е Жигмунд бно по нрироди несталан и лак, у толпко мае више изнена^у^е стал'ност гьегове орщенталпе политике нрема Турцима.
Поред Жигмунда било j e нуно разлога да и за^·
падин романски свет, нарочито Мледп, прихвати иде]у
¡•н'уедничке акщу'е против Т у р а к а . Од четврте креташке
Кшнге Матице Српске.11. - 1
во]не, поч. X I I I . века, стадоше се необично сиажитп ромапске трговачке колошуе у Леванти и на обалама Ц р н о г а Мора. · Рехабилитоваже внзантгуске државе под Михаилом Палеологом 1261. не беше изведено у свима пранцима, тако да су Запада>аци и после тога задржали трговачку превласт у CBOJHM рукама. Интеи- зивно ширегье турске моки на Истоку, IJITO j e реме- тило правилан ток трговине са Црним Морем, Снргуом и Египтом, унукивало j e у нрвом реду Млетке и Ъ е н о в у , да се ставе па суврот наглом спажегьу осман- .rnjeKora нлемепа.
Велики ннтереси В и з а г т у ' е и Запада покланаху се у главном, но у по]'едипостпма избгуали су на површину сукобн и судари, када су се укротили не- носредни животпи ннте еси. Т о укрштагье интереса измену З а п а д а и балканских парода као и сукоб инте- реса код самих западпих Фактора и j e c r e у главном у з р о к , зашто шу'е могло доки до солидарне акщус против Т у р а к а .
Споменукемо j o i i n e ]едан важан политнчки Фактор,
KOJH j e знамениту улогу имао у прпблпжавагьу Вн- зантгуе ка Западу. T a j Фактор беше папска курида.
Некадашььа снажна римокатоличка црква са CBojoM добро органнзованом апсолутиом управом, Koja се са толико у с п е х а борила о политичку превласт у запад- Hoj Еврони, налази се у овом п е р и о д у у стажу ве- ликога расула. Велика шизма подрмала j e била из основе жене стубове. Подавили се знаци Kojn с у но- казивалн да j e близу време, у коме ке свом сиагом избитп па површину смели покушадн да се ова стара у с т а н о в а из основа преобрази и реформинге. Коснички и Б а з е л с к и сабори, гласници велике црквене реФорма- ци]"е, стали су били на демократско становиште, тра- ж е к п одлучно у к л а ж а ж е злоупотреба и с у з б ^ а ж е папске апсолутне власти. Светске власти, обласне цркве и греки сталеж дигоше слободпиде главу, гледа- j y k n да се корнете расулом и слабошку римскс
кургу'е.
У том добу слабости користила се иапска Kypuja веома вешто наглим напредоважем' Османлща, r e j e приближаваже источнога света ка западном подупи- рала свом снагом. Ц р к в е н а yHiija а са ж о м е ' и ' при- в н а ж е папскога примата требали су Формално означити c n a j a a e два различита света*, а са овим идентифико- важем животних интереса грчкога и романскога света дпзао се само пали углед папске Kypnje. H n j e дакле чудо што j e Kypuja, вожена в'ише политичким обзи- рима, свагда радо прихватала понуде за унхуу са Истока, те се жима умела вешто користити и у борби са демократском странном на дрквеном с а б о р у у Б а з е л у , .
Али као што се римска курила у iiOKyinajiiMa yiinje на]'маже руководила религ^'озним побудама, тако j e исто и Византи]'а приступала уни[и из чисто поли-
тпчкпх разлога. Жртву]'уки досадашже вековне релй- nijo3HC традищуе, са KojuMa j e толико чврсто било везано читаво грчко наци)онално бике, тражила j e наравно одштету за то, saxTeBajykn о р у ж а н у помок е а Запада. Због тога j e Kypnja свом снагом.нacτojaлa да покрене на BojHy против Т у р а к а талн]'анске трго- вачке републике, nnjn се янтереси чврсто поклапаху с а опстанком х^рчке царевине. Поред тога трудила се иапска Kypnja да пбдстакие на поход иротив Т у р а к а one државе,' nnja j e е г з и с т е н ц ^ а загрожена била наглим ширежем Османлху'а. Т а к в а држава беше у првом р е д у Угарска, nnje j y ж н e границе беху изложене наиада- ]има Т у р а к а , од како српске зем.ъс на Северозанаду Балкана потпадоше под сферу османли]'ске мок и.
Чим би на османлщски престо засео енергичан и предузимъив владалац, као што беше случа] са Ба]азетом L. и М у р а т о м П . покушавало се интензив- Hxije и на И с т о к у и З а п а д у да се ме^усобне диФе- ренци]'е изгладе, како би се у с п е ш н е е могло одолети навали Т у р а к а .
У тим зajeдничκим noKyraajnMa И с т о к а и З а п а д а за одбрану против Т у р а к а играо j e знамениту улогу
- 4 —
и наш народ, а поглавито Србн)а под деснотима Сте- ваном ЛазаревиЬем и Ъ у р ^ е м Вуковикем. Наслошпшш се на Угарску под деспотом Стеваном, означила
^асно свод'е политично д р ж а а е према Турцнма, н ако )"е у одсудним моментима под деспотом гБур1)ем, про- зируки нереалност западн>ачких иланова, умела да.
скрене другим путем,, како би се у тадаппьим бурнпм приликама што сигуршуе одржала.
Сасма д р у к ч ^ у слику нружа паи босаиска кра- .ьевина. Расцепкана на πojeдинe самосталне терпто- ри]е без икакве снажш^е цептралне власти, шуе могла, да даде сталан иравац cвojoj сполшпльо] политики.
Иетереси по^'единпх дннаста не покланяху се са иите- ресима целокуппога народа. Личне корнстп помутило су бистар поглед за ирозираше савременнх иолнтичкп.х, прилика. Н ^ ' е дакле чудо што у добу нарачега иапона за одбраиу против Т у р а к а победные дипасге босапске држе са Турцима, као што беше са херцегом сшвст- ским Хрво^ем ВукчиЬем и великим во^водом босанским и херцегом св. Саве Стевапом. ВукчиКем Косачом.
Знаменита удела у покреташу крсташкнх во]пи против Т у р а к а имао ,)'е и Дубровник. Разграпавшн eвoje трговачке везе и посещавши мпогоброДш трго- вачке колонке по читавоме Балканскоме Полуострву.
имао j e прилике да се упозна са постепеним снажешем пових дош.ъака. Како нак у овом п е р и о д у снажеша ту реке моЬи, када се рушило старо а подизало ново, не беше сталожена ]авна поретка и безбедности, то·
)с дубровачка трговина, пзвор дубровачког благосташа и напрстка, много страдала. Отуда j e и дошло да )'с Дубровник у спажешу турске моКн уочио велпку опасност по c·вoje интересе, те ,]'е у згодним прили- кама евом снагом радио да заинтересоване силе но- крене па за]'едиичку акщуу. Извештава]уЬи паву п Угарску о сваком иокрету Т у р а к а , пружио нам ^е дра- гоцепу г р а ^ у за познаваше овога заним.ъивога п е р и о д а .
Но у свима зajeднπчκим покуша)пма. Истока и Запада за сузбгуагье Т у р а к а било ]е обичпо много
впше пута прецешивала се а осмаилтуека потцетьи- влла. Ова] занос опажа се нарочито у време крста- шких похода под угарскйм кражем Пол, а к ом Влади- славом 1443. и 1444. год. щ д а су шта више и трезвепи иолитнчари Млечики «и-Дубро'вчанн тввдо уверен и били, да ке се Т у р и н мокй Шагнати из Европе. П р е ц е а у - уукн cвojy сопствену снагу а не уме^уки свагда нот-
чннити сно]е личпе интересе опкпм, шуе могао Запад извести жежеиу акщуу, те,]'е иапокоп дошло до велике катастрофе — до нада Цариграда 1453. Падом источне мегрополе запечакена уе била судба Балканскога По- луострва за много векова, а дажа западна Европа имала ]е дуго времена да,одб1уа ударде Османл^'а.
Задака ]е наше радтвеН'да на основу нзвора при- кяжемо у главним моментима покуша]е хришканскога
•света да се стави на супрот Турцима у прво] поло- вини XV. века. У те покуша^е утрошено _]е и много снаге и много наде, а покушауи ови уош су интерес- шуи стога, што ]ьима и на Западу и Истоку руко- воде винте нута спажне н изразите личности.
Приказавши ове п о к у п к е у целини, видекемо узроке због чега се они нису могли остварити ни у нajмaн>oj мери.
Извори, ко] им а се служим при писан, у ове сту- дтуе, ионаувише су извори нрвога реда найме листине и архивалиа гра^а. Поред тога употребжени су и писци а и стручна литература, што ]е све на сво]'ему месту назначено.
'I.'
Снажно напрёдоваше Турака под еултаном БаДазетом I. — Притеш- жена ВизантиДа обраЬа ее за помоК Западу. — Пораз код Нико- п о л е 1396. — ПомоЬ- Запада ВизантиДи под маршалом Буеико 1399.
— Битка на.Ангори 1402. — ПокушаДй угарекога крале Жигмунда да покрене Млетке против султана СулеДмана'не уепеваДу због млетачке екепанзивне тежн>е на йеточноД обали 'АдриДе — Рат Млетака еа Угареком. — Ме^уеобнё борбе БаДазётових еинова СулеДмана, Мусе и Мухамеда. — Безуепешни покушаДи ВизантиДе да с помоЬу Запада екеплоатише .оваД згодан моменат због запе-
тих одношаДа.измену, Млетака и Угареке..
Подана енергичиога' й нредузнм.ъпвога султана Бадазета I. Kojn дс у току нсколнко година као б у - дица превалио преко нокрад'ина малоазидских н еврон- скнх, заирсиастила де нолнтнчке Факторе Aia Балкану а тако исто и one на Западу, код'и у Деваптп нма^аху богате колошуе садако развпденнм трговачкйм обртом.
. ,, Прва oeiiie В и з а п п у а koja. после битке на Косовуг
осетн весаломьпву во.ъу и папродну ж ивах пост повога султана Бадазета. И баш гада када j e осмашпуска мок била у H.ijjaaeM папопу, однграваду се у царскод куки Палеолога нороднчнс драме, коде да]у при- лике Бадазету да снажно утпчс на су до у слабс вн- зантидске царевине. '
.Тчш за ил аде султана Мурата I. подигао се бешс против цара Зоваиа V. сии му Андроник. Савладап и ослепл>ен чампо j e он у тагшици, из коде га ослобо- дише Таеновжапи. Н о нрннд Андроник не Miipyje него се поново дпже па оца. Срушившн цара Зонана V.
Аиема, у Kojoj je и сам неко време чамио.') Ц а р Лован V. утиче се за помок Турцима, те с номоку ншховом в р а к а се на престо, гледа^уки са зебншм како т у р с к а мок с дана у дан нанреду^е. Ocekajykn се слабим, морао j e цар Лова и новом султану Bajacery дати за таоца наследника Манррла, а поред н>ега1^'едан одред BpjcKe, коj it ke султана помагати у н>еговим воршм онеращ'уама. Т а к о се зби да j e царевик Мапорю, пра- теки султана, CBojiiM очима гледао, како пада у т у р с к е руке последит незчвисан византийски град у Ma.uoj Aaiijii — Филадел'муа.
Последнее дане дара Ловап а загорча револуцгуа припда JoBana УЛ . сипа Андроникова, Kojn у аириду 1390. с р у ш и деду са престола, те владаше 11,арогра- дом пет месецп. Н а глас о револуци]п JoBaiioBoj пекраде се даревик Манорю из турскога табора, те похита у Цариград, истиснувши оданде у септембру претендента Лована2).
Овом слабошку' Византине користио се султан B a j a a e r , те се свом спагом бади на кикладска острва, иустошеки уз то Атину и млетачке иоседе на острву E ß o e j n (Негреиопту). У. В и з а н п у и се ]едва jeднoм сетише да утврде град, те стари цар Лован стаде журно оправ.ъатп зидипе са сухс стране, одакле j e оно iinjoiiaciiiijii пап ад aj са страпе Т у р а к а . Н у стари цар мораде набрзо нанустити r a j носао на заповест
il п р е п ь у султанову, ирг минувши од бола и туте у Фебруару 1391. године.3)
Нови дар Manojjio (1391 — 1 4 2 5 ) ступа на престо у веома тешким прмликама. Султан Б aj я зет unja j e Флота, као што сномеиусмо upe тога, пустошила но
О Michael Ducas, Historia byzantina. Patrologia graeca t.
157. p. 806. Laoniciis Chalkondylas, De rebus Turcicis. Bonnae 1843. II. 62.
-) Karl Hopf, Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mittelalters bis auf unsere Zeit (1821). Leipzig 1870. IL 54/5.
3) Ducas. op. cit. 810/1.
- 8 —
кикладским острвима, иребаци войску из Витии lije у Европу, те ocBojn визант1цске тернгори)ё до нспред самих цариградских зидина. Но страшно беше да j e joni те 1391. год. nao Турцима у руке Солун, naj-
важшце место византчцске царевине после Цариграда.
Пострада том приликом и Пелопонез KOJ'H опустоши .Перенос бег1).
Интензивна акциза Т у р а к а на кмкладским остр- вима и Негренонту као и над Солупа загрозише мер- каетилним млетачким иптересима у Левантп. Поред тога претили су Турци из упутрашшостн Балканское а Полуострва, из Скопльа, Koje j e султан Ба]азет коло- нпзовао многоброршм турскн.ч породицама2). Одатле из Скоп.ъа водно je нут у арбанско npuMopje те се републнци M.ueTa4Koj и са те стране указивао непри- jaTejb, Kojn j y je могао спречитн у женим екснанзив-
пим тежжама на ncT04H0j обили Ад puje. И заиста страх ренублике био je оправдан,jep Т у р ц и век кра)'ем 1391. стадоше пз.Скон.ъа нроднрати према Северо- западу Полуострва, оштетивши пеке нограиичне кра- j e e e Босне3). Стога у октобру 1392. млетачкн сенат,
ко]н j e у августу нридобио Драч од làoptja Toiinje, нзриче 6oja3an. да градовп господара Зете Ъ у р ^ а Срацимировпка не падну како год у туреке руке4).
И д у к е 1393. године паде иод снажппм ударима Османлн]'а Бугарска, а с пролска 1394. onceo беше султан BajascT Царпград.
Свн тн д о г а м и дошли су тако иеочекивано и брзо да j e цар MaHojjio у иево.ъп помнииьао нану- стпти нрестоиицу. Наравио да су Млечикн сном енагом радилн да га од тога одврате, HMajykii у првом реду пред очима enoje грговачке интересе у Леваити5). Но
') ор. cií. 813.
Chalkomlylas, ор. cit. 60.
3) Лован Радоник О кнезу Павлу РаденовиКу. Нови Сад
1902. Стр. 8. ' . ' ' . 9 S. Ljubic. Listine IV. 293.296. . .
й) Jyna месеца 1394. моручивао j e млетачки сенат пару Манорпу да никако не напушта нрестонице. него му caBeTvjc
оиасност за TAJ мах пре^е, jep се султан пек те уесенн баци на Влашку, иотукавшн влашкога во]воду Мирчу на Ровипама, •
Године 1395. провале Турци у Тамишки Ваиат, а с пролека и лети 1396. пустошили су попово но Т а м п ш к о ) и KpauiOBCKoj ж у п а ш ф ! . одакле их с у з б и Никола Марцали, жупан тамишки1).
И ако j e Жигмунд у Majy 1395. оперирао са неким резултатом у Влашко], продревши чак до Малога Никопожа, не беше задовожан тмм успехом нити опим Мардалтуа, него je свом енагом радио да предузме ОФанзиву у векем етилу. ангажу^укн за ту яадаку све знаменитее Факторе на Западу.
J O L I I тридесет година pamije 1 3 6 6 . нокушао j e папа Урбан V. да са удружепом сиагом запади,ака омете турско напредоваше век у самом ночетку. У т у сврху беше упукен na Исток гроФ Амадс] VI. од
Савойе. Но и ако спреме за ту акщуу не беху ни близу онако замашне као за екснедшууу крал,а Жиг- мунда ипак je она имала пеког иозитивног резултата, j e p je завршена ocnojeibeM Галипожа од Турака2).
да се обрати за помок иапи и осталим владарима на Западу.
Сенат j e вал,ада знао да помок са Запада не може тако брзо стики на теши дара тиме, да ке татарски кан Тимур сиречити Ба]азета у дал,им илановима, дода]уки: (juod talis sua. absentatio ab impcrio et sede sua esset finalis dcstructio impcrii sui et illius formosissime civitatis (Ljubié. op. cit. 332).
У Из Жигмундове листине Марцали]у, издане у Оршови 13. августа 1396.. види се, да су Турне у oeoj експедицщи иомагали но невол>и и Срби. Т у се измеку осталога вели: et demum cum cirra festum bcate Margarethe proxime preteritimi, temporibus videlicet nouiter retrolapsis, similiter seuissima paga- norum scilicet Tarcorum Tartarorafu et Ra&cíensium crudelitas..
districtum Themesvár subintrans ete. Ortvay, Oklevelek Temes vármegye és Temesváros történetébe/.. Pozsony '1896; I. 255.
264/5. 316/7. . .
2) Турци су на брзо за тим попово заузели важну но- яищуу Галипол,. нрекршивши уговор са Грцима, како каже бугарска хроника из ноч. XV. века (Archív fii г sl. Phil XIII.
529). У време султана Бэдазета беше Галипол. зборно место
— 10 —
Е к с п е д и щ у а Жигмундова и о ста.4 их западжака замиш- .ьена j e у векем стилу. По тадашжем плану требала je Жигмундова п Француска Bojciia да ире1)С балкан-
ске кллнце, те да преко Tpaimje избнд'е на Jerejcno Море. Овде пак имала се она сдеднпити еа внзантгу-
еком и млетачком ФЛОТОМ, те предузети да.ъе задед- ничку операщуу против Турака1). Н у од тога гран- диознога плана не би нншта, j e p Жигмунда потукоше Т у р ц и до ноге код Никопо.ъа на Д у н а в у 25. септем- бра 1396. године2).
Са таквим дакле грдннм неуспехом заврши нрви озби.ьиидп noKyuiaj западне Европе да се са удру- женом спагом стане на супрот nanioj óyjnnn осман- cicoj. Ставл.епа браня беше раздроблена, те Т у р ц и непосредно после битке на Никонол»у провалите преко Саве и ожъачкаше Митровпцу и Земун, водеки собом око 1600 заробьеипх хришкана. J o m те године ияде Видинска киежевина, а поч. 1398. опустошите они Босиу3).
туреке Флоте.' Koja j e одатле чинила испаде и узнемиривала млетачке колониде у Леванти. Ри Гонзалес де Клавидо. Kojn j e у о к т . 1403. ироиутовао поред Галипо.ъа. давши нам у биографии Тимура интересаи онис Галнио.ъа, каже. да су Турци с помоЬу те твр1)аве осводили грчке зем.ъе. и када би одатле били истиспути, изгубили би све оно што су у Грчкод ocBojmiu (е рог ocasion cleste castillo ganaron los Turcos los lugares с tierra (pie. liau ganado de la Grecia, é si este lugar perdiesen, perderían (planto en la Grecia han ganado.) Сборника отдЬл. русск. языка и словесности ими. акад. наукъ т. XXVIII.
ОПетербургъ 1881. 48. -
') Listine IV. 374—376. .
2) Види о томе расправу Ферд. ШишиЬа „битка код Никоио.ъа 25. септ. 1396.11 Сеи. от. из Гласи. Зсм. Музеда заг. 1396. О самод битци и о мотивима ексиедицид'е има за- ним.'ьивих нодатака у Жигмундовод' листинн Антониду Сом- кереки од 5. нов. 1401 (Barabás S. S/.éki Teleki család oklevél- tára Budapest 1895. í. 293.) и y ir.eroBoj лпетини Пиколн Горданском од 1. авг. 1406. (.Codex diplomaticus patrius. Bnda-
pestini I >·'80. VII. 4 38/9). ' - 3) Гласнпк срп. уч. др. XL1I. 271. Arcliiv. XIV. 274.
XVII. 263. .
нуци. Султан Baja3er затражн од. цара ManojAa да му преда Цариград, истакнувщи као претендента Ма- . nojjiy жегова синовца Лонана1). Цар Manojio се поч.
1397. н опет обрати Млецима, иудекн им CBojy нре- t тоницу. Но република беше после пораза. на Нико- нольу 1 ^ м а ж е вольна да прими у cpoje руке тако важну поз ищу у . Примити Цариград значило j e ступити у от- ворен рат са Турцима, са Kojima j e и онако имала заплета због ново стечених места: Скадра, Драча, Аргоса и Hayiuinje. Ваьало j e дакле било по itojy цепу до бжъпх.
времена очувати ове важне нове тековнне. Стога се у Млецима и помиш.ъало на неко поравнаже с Т у р - цима. Ти разлози руководили су републику да се не одазове Жигмyндoвoj молби, Kojn j e поч. 1397. позн- ваше да з^'еднички ударе на Турке. Не беше паметио за несигурна предузека ставльати на коцку оно што се ималю у рукама, због чега република норучиваше Жпгмунду, да je за шшн.ирану експедищуу потребна
помок н кооперации више владара хршмканских'2).
Како за Taj мах не би ништа од планиране ко- алшци]'е против Турака. нрегао беше Жигмупд да оепгура бар jyжнe границе државне од честпх упа- дaja турских. У ту еврху сазван беше у. сентембру
1397. скуп угарских великаша у Темишвар, те се оиде удешавале нотребпе мере за обраиу државннх граиица. Н у као да овоме сабору иречи беху уну-
трашжн послови него защтита државних граница, j e p j e главна пажжа обракена била на то како да се суз-
onje утица] странаца у YrapcKoj.
Идуке 1398. г. обратно беше Жигмупд главну нажжу Босни, где се поч. 1398. утврдпо па престолу Сгеван OcToja, не обзируки се па 1>аковарски уговор од г. 1393. KojiiM се Жпгмунду после смртп кра.ъа Дабнше осигурава босаиски престо3).
') Ducas, op. cit. 818.
q Listine IV. 399. 403/4 . .
3] J. Радоник, art. cit 9.
— 12 —
Жнгмундови iiOKyuiajii да силом opyaîja оствари з а к ж у ч к е каковарског уговора осташе без успеха, и то, по CBoj прилици због немара угарских великаша,
KOJ'H не хтедоше во]евати ван државппх граница, што
занжучу^ем из Жигмупдова нисма, пзданог у Серем-
ж е н у 13. новембра 13981). "
K p a j на]бо.ъе воже не могаше краж Жигмунд помоки притеииьено] В и з а н т и и . Н у молбе царя Ма- но]ла н а ^ о ш е одзива на друго] страпи. П а п а Бони- Ф а ц е е IX. нроповеда 1398. г. крстяшку Bojny против Т у р а к а у корист Грка, Kojii нако нису у^едшьепи са римском црквом invocant tarnen salutiferum п о т е н Christi-). HacTojame римске Kypnjc ие беше без успеха, j e p Ф р а н ц у с к а шаже 1399. п а р у М а й о р у у помок
маршала Б у с и к о са 30 ла^а и 2 0 0 0 жудп. П о ш т о се цар М а н о р о посредован.ем маршаловим измйри са синовцем Jованом, крену на нут ирсма Западу, да од папе и западних сила потражи номоки.
Д о л а з а к цара Мано]ла у И т а л е ' у , Ф р а п ц у с к у и Е н г л е с к у свратио j e био пажн>у З а п а д а на]адно стан>е византи)ске царевипе. П а п а БониФацще I X . иареди поново булом од 27. Maja 1400. да се нроповеда креташка BojHa против Т у р а к а , oöekaeajykH учеснп- цима oiipoiuTaj грехова3).
Млетачка република налазила се тада у веома т е ш к о м положа]у. Дочеку]уки у Млецима д а р а Ма-
по]ла, Kojn j e гледао да j e у в у ч е у савез против Т у - рака, старала се опа као и дотле да очува у првом р е д у оно што има, а Т у р ц и су баш тада поч. 1400.
3;iгрозили Негреионту и другим колони^ама у Леваити4).
У исто време опустошнше Т у р ц и и млетачке терп- -Topnje око Скадра и Дрнвоста, прешавши преко тери-
0 Ortv.ay, op. cit. 281—283.
•2) Dr. Walter Norden. Das Papsttum und Ну/an/.. Berlin 1903. 705/6. " '
3> N. Jorga, Notes et extraits pour servir а Г histoire des croisades au XV.-e siècle. Paris 1899. II. 81.
4) N. Jorga, I. 97. ' .
Topnje Koje 3aKapnje, госиодара Сата1). Стога je сенат 1400. нашао за добро да сс мирним путем нагодн са султаном Baja¡?eTOxi, a ¡ 22. марта дат je налог млетачком впцебп)улу у Цариграду Фрашн Фоскаришуу да нреговара са султаном2).
Нешто каппье морали су у Млетке стики гласови да j e султан Bajasex ианустио опсаду ЦариградаАте кренуо у Asiijy на сусрет Тимуру, Kojit j e почео да нроднре према Maлoj Aaiijii. 23. априла 1401. иаредно беше сенат ]адранском адмиралу да се инФормпше о приликама Т у р а к а у Европи, а нарочито нека се нотруди да дозна да ли се ту река Фл>>та палазн у близипп Г ал н н о л, а. У исто време имао j e адмирал изразитн регенту цару Jonaiiy VII. cimiiarnje сепата, Kojii шал>е две гал!уе за обрану Цариграда3).
Ба)азетово иапушташе опсаае Цариграда и на- предовап.с Тимурово поднглп су на Западу пале над e и покачали самоноуздаше заиптересованих Фактора.
Цар Manoj.no покушава с иролека 1402. да преко Млетака и Ъенове што нре покрене на рат прогни Т у р а к а Француску, Енглеску п Немачку, а сем тога тражн од обе талгуанске републике 12 галща за од- брану Р о м а н с е . Иако je република млетачка имала нуне руке после око заштите Крете и Негрепонта од турских гусара, изгледа да je овом приликом во.ъна била да приступи коалиции против Турака4). RnaBiijo·
у споменутом делу нише, да су цар Josaii и Ъеиов- льани у Пери, па глас о Тимурову продирашу, скло- пилн били са гьимс савез. По уговору требало je да ХришНанп CBojiiM гали]пма енрече ирелазак Т у р а к а из Европе у Asiijy, тс да Тимуру о л а к н ^ у победу над Турцима0). Ilo CBoj прплици да je и млетачка република, snajykii за ово, приступала коалиции, jep
]) Listine IV. 426. N. Jorga I. 103/4.
г) ор. cit. 103. 106.
3) ib. 109.
*) ib. 115. 118/9.
3) Сборникъ XXVIII. 145.
— 14 —
с е и жене галид'е спомижу у о кто ору 1402. ме^у га- лидама лиге, Kojy сачижаваху Византида, република м л е т а ч к а с а CBojmvi о с т р в и м а , Ъ е н о в а с а XujocoM и Ловановци па Роду1). Но од овога о б е к а ж а западжака, Т и м у р у не бп шиита, дер Х р ш п к а и п не само да не с п р е ч и ш е Т у р ц и м а прелаз из Е в р о п е у A3njy, него им шта внше после пропасти Бадазетове код Аигоре (28. j y л a 14.02) номогоше да се снасу у Европу'2).
П р о паст Бадазетова код Ангоре спасла j e Византид'у j o u i за неку децешуу, а западна Е в р о п а дахнула j e
душом, отресавшн се опаснога непрпдате.ъа. Преоста- ла беше доште ôojasan да се Т и м у р не баци на Е в - р о п у , у след чега j e цар M а подл о за време бавл.ежа у Млецима у Фебруару 1403. тражпо галиде, Koje би брзо отнловмле у Дарданеле ,.ne Timer-bei trausent stri ctunr'3). H o Т и м у р , HOIHTO j e отео од Романа Смирну, напгао обе <E>OKeje на канитулациду н прп- мио знаке иодапства од компаниде Maona на Xnjocy, окрене к Истоку, не обракадукн више пажже при- ликама на Западу4).
Наследник Baja3eTOB на престолу, Cyлejмaн, под- мио j e ananaj битке на Ангори, те ce éojao да k e се за- паджаци корпстати овом згодном прилйком и удруженом снагом напасти на изнурене Т у р к е . Зато се он по- ж у р и о да се нагоди са В и з а н т и е й п Млецима, те в е к KpajeM 1402. отпочиже преговоре, вол>ап на но- д у ш т а ж е5) . Настодажем господаря Андроса П е т р а Зепа
скложъеп беше 1403. уговор измену султана и лиге6).
]) X. Jorga. I. 115. 124. W. Heyd, G esci li cl ite, des Levan- teli andéis im Mittelalter. Stuttgart. 1879. II. 267.
2) N. Jorga, I. 134. Сборника,, XXVIIT. 147.
N. Jorga, I. 132. ' 0 Ducas, op. cit. 8 4 6 - 8 . Heyd. II. 267.
5) N. Jorga, I. 125/6.
e) У уговору о миру спомижу ce као чланови лиге : lo g r a n imperador Oaloioani. imperador de G r i e s i . . . . cu m li gran- di comuni inscmbre. Vcnexia, Zenoa cum Г isola de Sio. e lo d u c h a de Nixia. У уговор б е т е ук.ъучен и lo fio de La/.aro T. j. Стеван Лазаревич. (Padelli, Díplomatariiim Veneto-Levaii-
В и з а н т и и уступи Суле]ман Солун, а то место дар Ма- по,]ло гго повратку са Запада преда синовцу Ловапу, ко.]'и га je за време одсуства као регенат застудао. Осим тога уступи С уломан В и з а н т и и неке Tepnfopnje па обалама Црнога Мора са Месембрщ'ом и jour неке кра]"еве на Струми и у Пелопонезу. Византина дакле
проширп тпме CBoje границе, Koje се за време B a j - зета ограннниле бпле скоро на околину Цариграда.
Млеци и Ъенова добише опет погодне трговачке по- властице1). После онако великих трзавица у Леванти, када j e изгледало да he се опде потпуно изменити прилике и паступнти нови одношарг. свако j e радо прпхватао мир. Маше више заносили се надама да he мирни oflHOinajn дуго noxpajaTii, што he нарочито користити pasßojy трговине. Н у интереси по]едииих Фактора укрштали се и сувише а да би опде могао паступитн миран и нравилап животни разво)'. Beh с jeceiin те године доке до судара измену Млетака и Ъенове, а мекусобни одноша|и беху регулисани у M a j y
1404. године2).
ДОК су тако заиптересованп Фактори у Леванти гледали да у тегикнм и комиликованим ириликама за- држе оно што UMajy, nojaBJbyje се опет на Северу краж Жигмунд. Б а ш онда када je Цариград био iiaj- векма притешаен од Т у р а к а и када je дар Май одою ступао йогом на зем.жиште Италлуе. баш тада у анри- лу 1401. дохватише Жигмуда завереници те га вргоше у Вишеградску тавннцу. У Угарскор после Балкапа ыа)више изложено] напададоша турским, наступа раз- дор и слабост. Странка папужскога кража Владислава, претендента па угарски престо, подиже смело главу, tinuni sive acta et diplomata, res venetas g-raecas atque Le va litis illustrantia. Vcnetiis. 1899. IL 290—3.) Уговор oBaj нриопКио j e и Хамер. само ra uorpeiimo ставжа у г. 1408. (Joseph von Hammer. G-cschiclite des Osmanischen Reichcs. Pest. 1829. II.
Стр. 607 - 610 .
0 Dnoas. op. cit. 849. 1С. Hopf. II. 71.
2) K. Hopf. It. 65.
— 16 —
те од Ж ш м у п д а отнадоше Хрватска са Славошуом if велик део Далмащуе.. IIa и Боспа, на челу са Bojßo- дом XpiíojeM Вукчикем, иоке за Владиславом, KOJ'H у ,]улу 1403. стиже у главпи град Далмащу'е, Задар1).
У таквнм даилс прилнкама niije могла, бит« Угарска узета у комбинащуу за par против Т у р а к а . Н у чич сс Жигмупд ослободио затвора и са доста снерпуе сузбио покрет против себе, обрака он нажжу нрнли- кама на J y r y државе, а нарочито Боснн.
У Боснн je прогонством кража Стсвапа Oexoje и избором Твртка II. Твртковика за кральа 1404. пре- трпела нораз Жигмундова балканска политика. К р а ж
Стевап OcToja, са KojiiM се Жигмунд с jeceiin 1403.
нагодио, иошто je Oeroja нрпзиао угарску иревласт, стигао j e на двор Жигмупдов, тражекп помокп2). Жиг- мупд, Kojn je од увек с особитом вожом пратио при- лике на Балкану и непрестано тежио да онде утв[)дп угарску иревласт, отпочиже в е к у j y n y 1404. ирипреме против Босне, те пек те године продре бан мачванекп Лован Маротн у Б о с н у до града Бобовца, а Никола Гаразда од Керестура и Владислав Силами долииом Спрече, ocBojifBiiin па jypmu град Сребрник3). Током 1405. 1406. 1407. 1408. и 1410. иредузима Жигмупд.
оиет походе против Босие или лично или преко сво- j u x Bojßofla, хотеки j e jane привинутп уз Угарску.
те joj тако и у одпосу нрема Турцима датп одре-
^ени права«4).
') J. Радоник. art. cit. 26.
s) art. cit. 33.
3) Codex diplomáticas domas senioris comitani Zicliy de Zieh ct Vasonkei). Badapestini, 1888. V. 367. Г. Sisic. Vojvoda Hrvojc Vnkcic Hrvatinic i njegovo doba (1350—1416) Zaareb,
1902. 185. ' "
4) О Жигмундоыш походпма против Восне расправлжо- сам у р а д т и Sandalj Uranio Kosaca. der Grossvqjvodc von Bos- nien у Archiv für slav. Phil. XIX. и у ciiOMeHyToj раеирави:
о кнезу Павлу Раденовику а сем мене и проф. Ф. Шишик- у епоменутом делу о XpBojy. на основу мар.ъиво нрибране гра^е. Назначику овде joiu неколико угарских листина у
За'>ав;ьен босанским стварпма mije Жигмупд губио из вида ни Турке, не HaiiyiHTajykii никако CBOjy оми-
;ьену ид ej у, крсташку во] и у против Т у р а к а . У авгу- сту и октобру 1405. покушао je он иреко посланика да склони савез са републиком млстачком, тражеки у з то од републике неколико галиjа да их паоружа о CBojeMy трошку. Но република се не одазва Жиг- муидово] ж е л т , mióeríuiajyhii свакп заплет са Т у р - ции а1).
Поред Жигмунда уочио бенге знача] Т у р а к а де- спот Степан Лазаревик. Пошто се мосле iiorn6iije Ба- ja3eTOBe оелободио зависности од Турака, радио j e
он с-вом снятом на janarny ceoje државе, ocekajykír да ke скорим доки до судара са Турцима. Наслоннвши се на Жигмунда прихватио j e он и гьегове планове против Т у р а к а . Maja. месеца 1406. затражи он од Млетака да поша.ъе голnje у Галипо.ъски теснац, како би се, сигурно услед акцизе сувоземие Bojcne, могли Т у р ц и зауставити, да не преку из Asiije у Европу2).
Током 1406. погоршаше се одношяjii измену Ви- зантине и султана Суле]'мана, те о в aj отпоче пустоши- ти визаити]ске TepiiTopuje. Ц а р Мапо]ло, по обичщ'у, обрати се Млецима за помок, али КОЛИКО се из изво- ра види, за r a j мах без успеха. Током 1407. зате- гоше се jourre вивге односи измену В и з а н т ^ е и Т у - рака и то по C B o j прилици jout и стога, што j e цар Мано^ло, примивши Пелопонез лети 1407. после смрти KojaMa има иодатака за боеанско-угарске OAHOUiaje у тим го- динама, K ő j e нисам употребио у сводим расправама. О ра- товажу у г. 1405. и 1406. в. Codex Zichy V. 415. а нарочито за xpoHonornjy д о г а ^ ' а важиу листину Жигмундову од 9.
j y n a 1406. nojy j e приопЬио Pesti Frigyes у раеправи „А Szörény vármegyei hajdani oláli kernletek. Budapest 1876. 54 — 56. О Жигмундово)" експедици]и у г. 1407. в. Cod. Zicliy, V.
398. sqq. 512. Teleki oki. I. 326. З а г. 1408. в. Ortvay, ор.
cit, I. 393/4. Cod. Zichy, V. 565. Teleki oki. I. 340. 346. 3 a r. 1410. в. Cod. Zichy VL 53.
4 Listine V. 61 65. 66.
2) ib. 76/7.
Kibure Матице Српске. 11. á
