nog dobra, datog u ovoj Konvenciji, navodi da je reč o pokretnim i nepokretnim dobrima koja su od velikoj značaja za kulturnu baštinu svakog naroda.40 Slično, i u preambuli Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodnebaštine se navodi da oštećenje ili nestanak svakog primerka kulturne ili prirodne baštine osiroma-šuje baštinu svih naroda sveta. Takođe, u članu 6 iste Konvencije naglašeno je da kulturna i prirodna baština imaju univerzalnu vrednost na čijoj zaštiti treba da sarađuje čitava međunarodna zajednica. Ipak, neki objekt određen kao deo kulturne baštine čovečanstva, naročito ako se radi o nepokretnim kulturnim dobrima, pripada državi na čijoj teritoriji se nalazi, te ne može biti izuzet od njenog suvereniteta i ne dira u vlasnička prava uređena nacionalnim zakonodav-stvom.
Praktično, u ovoj oblasti ne možemo govoriti o zabrani prava prisvajanja koji važi u oblasti prava mora i svemirskog prava.41 Iz toga razloga, postoje predlozi da se u oblasti zaštite kulturne baštine, zabrana prisvajanja zameni načelom, prema kojem korišćenje kulturnih dobara ne sme biti isključivo. Generalno, zaštita kulturnih dobara više ne predstavlja isključivu „unutrašnju stvar“ država, nego se radi o preduzimanju određenih obaveza koje su u interesu čitavog čovečanstva. Ipak, takve činjenice potrebno je precizirati aktima međunarodnog karaktera, jer koncept kulturne baštine čovečanstva još uvek nije u dovoljnoj meri pravno izgrađen.42
Kulturna dobra i dobra koja uživaju prethodnu zaštitu se ne smeju oštetiti, uništiti, niti im se može bez saglasnosti, u skladu s odredbama Zakona o kultur-nim dobrima, menjati izgled, svojstvo ili namena.44Kulturno dobra i dobra koje uživaju prethodnu zaštitu ne smeju se izvoziti u inostranstvo, ako pomenutim Zakonom nije drukčije određeno. Sva dobra koja uživaju prethodnu zaštitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili su izvađena iz zemlje ili vode, su državnoj svojini.45
Kulturno dobro od izuzetnog značaja46 jeste ono koje ima neku od sledećih karakteristika: 1) ima poseban značaj za društveni, istorijski i kulturni razvoj naroda u nacionalnoj istoriji, odnosno za razvoj njegovog prirodnog okruženja;
2) svedoči o presudnim istorijskim događajima i ličnostima i njihovom delova-nju u nacionalnoj istoriji; 3) predstavlja jedinstvene (raritetne) primerke stva-ralaštva svog vremena ili jedinstvene primerke iz istorije prirode; 4) ima veliki uticaj na razvoj društva, kulture, tehnike i nauke; 5) poseduje izuzetnu umet-ničku ili estetsku vrednost.47
Da bi se neko kulturno dobro moglo smatrati kulturnim dobrom od velikog značaja48 potrebno je da: 1) bude značajno za određeno područje ili razdoblje;
2) svedoči o društvenim ili prirodnim pojavama, odnosno uslovima društveno-ekonomskog i kulturno-istorijskog razvoja u određenim razdobljima; 3) svedoči o značajnim događajima i istaknutim ličnostima iz nacionalne istorije.49
Listu kulturnih dobara od izuzetnog značaja utvrđuje Narodna skupština, bez obzira da li se radi o pokretnim ili nepokretnim kulturnim dobrima.50 Listu nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja i nepokretnih kulturnih dobra
utvr-i crkava, od kojutvr-ih četutvr-irutvr-i na terutvr-itorutvr-ijutvr-i opštutvr-ine Novutvr-i Pazar, četutvr-irutvr-i na Kosovu, zatutvr-im srednjovekovnutvr-i grad Ras, kao i arheološko nalazište Feliks Romulijana u Gamzigradu, kod Zaječara. Pored toga, sastavljena je i tzv. preliminarna lista kulturno-istorijskih spomenika, na kojoj su manastir Manasija, rimsko arheološko nalazište Caričin grad, Smederevska tvrđava, Bač sa okolinom i Negotinske pivnice, kao i rimski limes na Dunavu. Od jula 2016. godine stečci su upisani na UNESCO listu kulturne baštine.
Projekat međudržavne serijske nominacije stećaka za upis realizovali su stručnjaci iz Bosne i Herce-govine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Projekat je počeo 2009. godine, kada su ministri kulture četiri države potpisali pismo namere. Odluka o upisu na Listu svetske baštine je doneta 15. jula 2016. godine.
Na Listi se nalazi 28 srednjovekovnih grobalja sa stećcima (20 u Bosni i Hercegovini, dva u Hrvatskoj, tri u Crnoj Gori i tri u Srbiji). U Republici Srbiji projekat je vodio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – Beograd.
44 Član 7 Zakona o kulturnim dobrima.
45 Član 12 Zakona o kulturnim dobrima.
46 Prema podacima Ministarstva kulture i informisanja, kao kulturno dobro od izuzetnog značaja katego-risano je 155 spomenika kulture, 11 prostornih kulturno-istorijskih celina, 18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta. Izvor: <http://www.kultura.gov.rs/lat/zastita-kulturnog-nasledja/kulturna-dobra>.
47 Član 5, stav 1, tačke 1-5 Zakona kulturnim dobrima.
48 Status kulturnog dobra od velikog značaja u Srbiji je proglašeno 512 spomenika kulture, 28 prostornih kulturno-istorijskih celina, 25 arheoloških nalazišta i 17 znamenitih mesta. Izvor: <http://www.kultura.
gov.rs/lat/zastita-kulturnog-nasledja/kulturna-dobra>.
49 Član 5, stav 2, tačke 1-3 Zakona kulturnim dobrima.
50 Član 56, stav 1 Zakona kulturnim dobrima.
đuje Vlada Republike Srbije.51 Za razliku od toga, nadležnost za utvrđivanje liste pokretnih kulturnih dobara velikog značaja zavisi od njihove vrste. Pokretna kulturna dobra od velikog značaja utvrđuju nadležne ustanove kulture,52 dok ona preostala, najniže kategorije, utvrđuju nadležne područne ustanove.53
Od kategorizacije kulturnih dobara, između ostalog, zavisi i nadležnost za utvrđivanje uslova za preduzimanje tehničke zaštite, pod kojima se podrazu-mevaju radovi na konzerviranju, restauriranju, rekonstrukciji, revitalizaciji i prezentaciji kulturnih dobara.54 Radovi se izvode samo uz prethodno utvrđene uslove i pribavljenu saglasnost na projekat55 i dokumentaciju.56 Ovakve aktivno-sti mogu da sprovode ustanove zaštite i druga pravna lica, kao i preduzetnici koji poseduju odgovarajući stručni kadar i opremu.57 Zakonom o kulturnim dobrima predviđeno da prostorni i urbanistički planovi treba da sadrže uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.58 Takođe, posebni uslovi propisani su i za premeštaj nepokretnih kultur-nih dobara na novu lokaciju.59 Sva pomenuta pravila imaju poseban značaj kada su u pitanju sve češće elementarne nepogode u uslovima klimatskih promena.
51 Član 56, stav 2 Zakona kulturnim dobrima. Ustanova zaštite svoje predloge za utvrđivanje liste nepo-kretnih kulturnih dobara od velikog značaja dostavlja Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Objedinjene predloge za utvrđivanje liste nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove kulture, radi upućivanja Vladi Republike Srbije.
52 To su: Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka, u skladu sa članom 56, stav 3 Zakona kulturnim dobrima.
53 Shodno članu 49, stav 1 Zakona kulturnim dobrima to su: muzeji, arhivi, kinoteke, biblioteke čije je osnivač Republika, autonomna pokrajina, grad ili opština.
54 Videti članove 100 i 101 Zakona kulturnim dobrima.
55 Saglasnost na projekte i dokumentaciju za izvođenje radova na nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog značaja daje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog značaja, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Na projekte i dokument-aciju za izvođenje radova, koje izrađuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, saglasnost daje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Na projekte i dokumentaciju za izvođenje radova koje izrađuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove kulture.
56 Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova ne nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog značaja, utvrđuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog značaja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. O ovako utvrđenim uslovima nadležni zavod dužan je da u roku od 7 dana obavesti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite, kada projekte i dokumentaciju izrađuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, utvrđuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite, kada projekte i dokumentaciju izrađuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove kulture.
57 Član 102 Zakona o kulturnim dobrima.
58 Videti član 107 Zakona o kulturnim dobrima.
59 Član 108 Zakona o kulturnim dobrima.