NYELV - TUDOMÁNY.

Г Р А М М А Т 1 К А .

NYELV - TUDOMÁNY.

' II^ELLY Ећ.]

* -Í .'Í .# S Z A

l

Í

i

EREDETIKÉPP’

l

Y I

mre

ür,

a’ szép Tadom. ’s Bölcseik, és az Isteni Tudom. Tudósa, a’ PestiKlir. Tudom. Egyetemnél az Isteni Tudom, egy részének, ’s az egyházi Ékesenszóllásnak nyÜTános

Tanitója, a’ Bölcselkedési Kar’ valóságos T agja, a’ Szombathelyi Püsp. Megyebéli Sz. Szék

köz. hírájá által magyar nyelven készíttetett,

itt pedig

T. T. MÁRTON JÓSEF Ú r n a k ,

a’ Bécsi Tudom. Egyetemnél az ugyan azon N yelv, és literatura Kir* Tanítójának

Német nyelven közre-hotsájtott Magyar Nyelv-Tudo­

mányi Munkájából kiszedetett

Gyakorlási Feladásokkal, egy rövid Szótárral

m e g b ő v í t t v e

a’

tanuló Rácz Ifjúság’ számára BÉRICS JÁNOS,

a’ szép Tudom, ’s Bölcseik. Tudósa , a’ Pesti Kir. T u ­ dom. Egyetemnél a* Bölcselkedési Kar’ valóságos T agja, a’ Görög nem egyesült Vallású Nemzeti Oskolák’ Fő- Igazgatásának , s’ az ugyan azonok értékét Biztosságnak

Jegyzője által

az imint mondott Rácz nyelven megfejtetik.

B U D Á N ,

A’ Magyar Királyi Egyetem’ Betüivel. 1833.

ЛЗБ1КО - y ЧЕШ Е. •

0 Р 1 Г 1 Н А Л Н 0

Г . E M E P l k o M Í j Са л а и ,

C. C. H. H. И Ф1лососр: лкоже и Богослов1и Док.шор : при Крал^вскоЈУП* Всеучили1цу ПешшанскомЂ 1-в е часши Богослов!в ^ и Церковног1> Красмор^ч1л лвнбШ1> П роф ес:

Факулшегаа ф 1л о со ф : д^>иствитвлнв1М1> ЧленоМЂ, и Честн^0шег1> KoHcicraopiyMa EnicKonama CaőaplöcKon*

Прис^дател^МЂ

на Ма)>арском1> сзм ку налисано ; овде ^баче

‘ ■ с%

Г . 10СЈИФА М А Р Т О Н Ђ ,

при Цесарском*в У н1верз1шегау Бечкодп* Мађарскогк езмка ^ и Словеености лбнбш1> Професоромт*..

На HÍ3Mei^KOM'b взмку издамог1» Mai)apcRori> ЛзмЕ,оучвн1л

Упражпев1нма, задатпцђша, и кратквм 1 >

Лекс1коноМ1>

р а с п р о с ш р а н ^ н о .

Hat ползу Ма1>арск:и учаЈцесл кшосши Сербске

10А Н Н0М Ђ Б Е Р И Ч Е М Ђ ,

С. С. Н. Н. и Ф1лософ1и Д окш ором г, при Крал^вскоМ1»

Всеучили1ци Пешшанскодп! Ф акулш еш а ф1лософ1ческог'к д%дствишелнв1М1> Членом1>, Вахшшегв Греко Неун1п1- скаго Испов^дан1нНароднмхт>Учили1ц.1> Надзирахцелстава , а купно и Делушац1и Ф ундусе Ш колске управллк>1цс,

Акшуар1емт>,

Сербским1> 6зБ1ком1> истаолковано.

У Б у Д И М У

Писменм Крал^в : Всеучилихца Пешгаанскотт*. 483Í

% »

O d U í . í , í ' j :

.1

2

E L Ó - B E S Z É D.

_ il BUSZ FÍ!.TfT|ÍD

292807 f r ^

6ÓÍI E O S r ...

a

IVLellj?, és mi Eagj légyen a’ hazai Magyar n yelv’

megtanulásának szüksége, azt minden rendű ^ és ál­

lapotú M agyar, a’ kinek az 1830-dik esztendei 8-dik törvényczikkelyrol, és minden Tekintetes Várm egyek’ végzéseiről tudománya .vagyon, jo b ­ ban tu dja, hogy sem ezen tárgyban csak egy szót is szükséges lenne mondani.

Mert az Országnak minden Törvényhatóságai­

ban béhozatott, és béhozatik, — minden Iskolák­

ban elŐadatik, — minden Paptól, köztisztviselőtől, T anítótól, K ereskedőtől, Polgártól, és lakostól a’

magyar nyelvnek a’ hazai nyelv’ tudása megki-

vántatik, és pedi-g azzal a’ szoros kitétellel hogy

1834:-dik esztendőtől kezdve senki se nyerhessen

közhivatalt, ki a’ hazai nyelvben járatlan.

к . 1акова и колика в потреба ко изучешм Ма- ijapcKorb езмка, т о е ве^Б свакогБ чина Л со cmOüHiH граждаиину Крал^встпва Ма1)арског1>, ко- ме

é

арш1култ> 8-ммиД1ете 1830, и коме су за- клгоченш CBÍH) KoMíraania познана, далеко лс«1е^

него 6м нуждно бмло, да се овде о

шомђ

иред- мешу или бдна р^чца проговбри,

У

свима Н)р!сД1КЦ1ама уведеиЂ е, и у^оди- с е , у свима Школама Малмма и великима ltpé<

даесе, опп> свакогт> Свнхцевника, Чиновника, Учителн, Купца, Художника, Гражданина, и Жмтелл очекуесе MaljapcKiö

сзмкђ

,

и шо сђ

тпаковомЂ craporocmifo, да се починнгоћи одт> 1834.

у публ1чна звашл иитко пр1имити Hete, кои

Ма1)арски беседитаи не зна.

K öz szükségünk támadt tellát nekünk is a’ m a- gj?ar nyelvet tanulni, és megtanulni, fóképen pedig ifjainkat, a’ kik ezen szükséggel nőnek fe l, a’ magyar nyelv’ alapot tudományába bé avatni.

’S ezek az indító o k a k , m ellyek engem’ arra bíztak , hogy a’ magyar Nyelvtudományt racz nyelven magyarázzam , ’s a’hoz szükséges gyakor- ásolkat, ’ s kis szótárt fűggeszszek.

Ezen mindenkinek haszonvételére, és javára alkalmaztatott munkát különösen néktek , kedves T anítók, kívántam ajánlani, hogy azzal elébb ti magatok felkészülvén, a’ magyar nyelv’ tudomá­

nyos ösméretét tulajdonotokká tegyétek, ’s azután gondoskodástok, és fáradságtok alá bízott nemzeti ifjúságunkat, mellynek szivébe mind azt, a’ mi ha­

zai, a’ mi kedves, a’ mi hasznos, és szükséges b é - óltani kötelesek vagytok, az édes hazai nyelvtudo­

mányra megtanítani törekedjetek.

Magyar könyveket nagyobb gyakorlás végett szorgalmatosán olvasni, azokat az én Szótárom’ se- gédségével érteni, ’s tanítványaitokat munkás fo­

glalatosságban tartani igyekezzetek.

06и];а « даклв

п нама СерблБпма п отреба

€Ђ бзмкомЂ Ма^арским1> упознати с е , Htra со- вершено учити и н а уч и ти , а наипачв д^чицу иа- ш у , кон СЂ овоМЂ пошребом-b расгау, у позна*

aiw езика Mai^apcKorb основагаелно поучити.

Ово су поводи, кои су мене побудили, да MaljapcKy Граммат1ку СербскиМЂ взВ 1 Комз» ис- шолкуемЂ^ нужна упражнеша додаМ1>, и полез- ивш Лекс 1 ^кон 1 » присогозимЂ.

Ово за обхцу ползу и употреблен1е усшрое- UO Д ђло, Вама наипаче драги Д^зшоиаставници препоручиши зажелЈо бсамв, сов^тугоћи Васг., да наипре В м сами себе у Граммаш 1 ческомз> Ма-

1 ^{)арског} 1 > езмка познан1к) подпуно обучигае, а п отом Ђ вов±рену старан 1 ^ам 1 > и трудом Ђ Ва- шиМ 1 > д^чицу народну, у 4Íe сгае сердце све о н о ,‘ ш т о 6 ош ечественно, ш т о е м и л о, шшо б полезмо и нуа:дно усадигаи дужни, у гладкомљ огаечесгавенногБ бзмка познан1к> учигаи п оста - раишесе.

Кнвиге Ма^арске Beiíeri> упражнен1н ради прил^ћжно ч и т а и т е , нћи помо1ц1н) Лекс1кона Mó­

ra разум ^вати, и ученпкв Башв у д^нтелном 1 ^>

наставлен !10 держаши пошрудшлесе.

A ’ magyar nyelv’ megtanulása könnyebségéűl, én a’ Nagyméltóságii Magyar Királyi Helytartó Ta^

nátsnak 1831-dikesztendőn böjtm ás29-ik hava 7984.

k ok szám alatti kegyes Intéző Leveje’ következésében?

Kis Pál Urnák ezen Czim alatt ^,Tanitás módja a’

ijvarasijés falusi Iskolamesterek’ számára^^— eredeti-' képen magyarul írt nevelési útmutató könyvét Illy - riai nyelvre fordítottam, m ellyel a’ Pesti magyar ki­

rályi Egyetem’ könvnyomtató Intézete hozzá adván a’ magyar eredetéhez az illyriai forditást közre bocsátott, és a’ m ellyel T i , mint olvasó könyvet a' magyar nyelvben való szakadatlan gyakorlás végett megszerezni, ’ s annak hasznát venni, vala­

mint kötelezteltek, úgy el sem fogjátok mulasz­

tani.

Felette nagyok a’ T i kötelességtek, ’s Nemes a’ T i tisztetek, Ti em bereket tartoztok n e v e ln i, ’s tartoztok az édes hazát, ’s annak nyelvét szeretni, hivatalatoknak ezen édes kötelességére magától az Istentől vagytok meghíva , kinek Trónja elölt mun­

káitok , és fáradozásitokról számot adandótok.

Munkálkodjatok tehát férjfiasan, és serényen,^

— vegyétek hasznát ezen számatokra írt nyelvtu­

dományi könyvnek, — tanítványaitoknak, —• a’

Népnek, ’s a’ Nemzetnek hasznát — szemetek előtt

Л самБ за облакшати Вама езмка Мајђар- cKoríj изучен1е, по БлагоЈгтробио-Милосшивомт*

iHiniMamjr Вмсокославногв Крал1;вског1» Mtcino- 6лк)сгаителног1> Сов15ша Mai^apcKorb, дне 29-го М арта 1851. Нро.7984. происшекшегЂ, Педагоп- ческо Мееод1ческу кнБпгу Г.Пауломљ K

íiht

>,

подљ

т1туломт>: Начин!. Насгаавлен1н за Гражданске и Селске Д 4тон аставн и ке, ор1п'нално у Ма1)ар- CKoMb €351ку написану-^^ на Сербск1и €змкг> пре- вео, кок> 6 Тупограф!а Всеучилтца П ештанскогн сЂ прилонЈенБШЂ КЂ ор1г1налу Maija рскомЂ, Серб- СКПМ1. преводомтз, печатагаи дала. Т у дакле исш укнБнгу, као кнБигу ч те и ји , непрестпанногЂ упражне 1 пн ради вама прибавшпи, и

нбомт

> поА- зовати се, како

годб шгпо

дужни есше, гаако и дужности moíí удовлетвориши не пропуспгате.

Дужности су Ваше велике— и ваше е зван1е благородно— Bbi зиораше лгоде воспишаваши! Б

огб

ВасБ

6

на шо позвао,

и вбх

1леше предБ’ Пре-

сшоломтј

и^говђтмБ о шруду п поступку Ва- шеМБ ошговорзЈ давагаи.

Д'ђлаише дакле мужесшвеннв п шрудолшби- во, узимаише ползу ове за васБ uaniicaiie Гра>1- MarniKe, ползу Пишомца ВашегБ, и Пишоли^а

23

nél többet tehettek 5 — és a’ kegyelmes Isten minden igyekezeteiteket meg fogja áldani.

írtam Budán PűnkÖsd hava’ 16-dik 1835-esz-

tendöben. *

Рода и Иарода непрестанно предг> очима имаи- тпе, б уд и те прил±жни, чиншпе колико Г0Д1» ви- ше можеше, и Бог1> нека Вам 1 > свои небесвмм благосло†даде.

Иисахх. у Будиму 16 Meia 1855.

IXlma e маЈ^арско нзмкоучен1е ?

Mai)apcKo H3biKoyqeHie ecmb сосгпавг ohm правнла, no коима ce MaijapcKH право чишаши, писашп, и го- вориши учимо.

Изт> колико се главнм 4acmiii сосшои ма^)арско л- змкоунен1о ?

Мз1> шри главне ча сти : Перва учи правилно про- изношен1е и праволисан^е ; втора словоиспмгаан1е ( ху- дожнословхе E thym ologia) 3 mpei^a словосложен1е ( Syn- taxis).

О правилномБ произношен1 Н) и прав0писан1н)

С ћ Ч Е Н Х Е П Е Р В О . О п р а в и л н о м Ђ п р о и з н о ш е н ј и ) . Ш

ша €6 захшева у правилном!, произношенхто г

У иравилномЂ произношен1к) захгаева се перво по- знан1е и изреченје писмена ј вшорр срицан1еј mpei^e чшен1е.

А . О п о з н а н 1 к ) и и з р е ч ,е н Д н ) п и с м е н а . К олико , и какова писмена иман> Mai)apii ? Они иман> слћдун)1ца чегпБЈридесешБ:

А а , Á á , Bb , Cs c s , Cz e z , D d , Ds d s , D z d z , Ee , Aa', Á á , Б 6, Чч Ч, Цц ц , Д д , Џ џ , Дз дз, E e, É é , F f, G g, G y g y , H h , l i , Í í , J j, K k , L l , L y l y , Éc , Ф ф 9 Г г , Ђ i) , X x , l i , И и, J j, Kk, Лл , Лб лб, Mm , Nn 9 Ny n y, Oo , Óó , ÖÖ , ÖÓ , P p , R r , S s , Mm, Hh , Нб нб, Oo , ©ц, , Б1б1 , Б1б1 , Пп , Р р , Ш ш, S z SZ, T t , Т у t y , Ü U 9 Ú ú , Ü ű , Ü ü , V v , Z z , C c , T m , Ti t ., Уу, Y y , Б1б1, B ib i, Bb , З з,

Z s zs.

Ж Ж

T o есш Б, КОЛИКО 6 различнБх гласова, т о л и к о a и различнБ! писмена.

бсу д вострук а, сир^чБ самогласна (Magánhangzók) и согласна (Mássalhangzók),

Коа су самогласна ?

Она 5 код се безЂ помо^^и другогБ писмена изре1^и могу, као : а , á , е , é , i , i , о , ó , ö , б , u , ú , ü , ü*

Кол cy согласна ?

Она , кол ce безБ noMoíiH самогласногв пнсмена ii3peí»H не могу, н. п. b be , d d e , f e f, и ш. д,

Колико сшрука есу самогласна писмена ?

Дво^шрука, сир15ЧБ к р а ш к а а , е , i , о , Ö, u , Ü, и д у г а ч к а , к а о : á , é , í , ó , Ó , ú , ü .

Сђ чимб се разликуто кратка одт> дугачки ? Дугачка самогласна писмена могусе у писанад чрезт.

знакт> oKcie учинигаи, а у говоренто св пpocшpaнiим^^

огпворен1емт> у ста ^ и ст> протезан1зм1. глаеа одћ крага- ки разликоватпи.

Колико сшрука iommt есу самогласна писмена?

Јошшв шросшрука, а) дубокогласна, а> о , и , 6) лсногласна, е , Ö, Ű, и , среднкгласна, i , é.

Коликосшрука есу согласна?

Двосшрука: сир^чв проста / b , d , f , g , h , j , k , 1, n i, n , p , r , s , t , V, z ; n сложена: c s , ez, d s ,

g y» ly » n y , sz, t v , zs,

Хако ce ma писмена изговараго ?

По ономЂ обвЈчак), кои е кодб правв! Мађара у у- пошреблен1к): а шо се наиболб изв слушанл и упражне- н1л научиши може , н. п.

AÁ-aá , Alma : лбука , abrak : оброкг , pána , ábrázat:

образв, akadály: запинанхе:

B-b , Babér : Лорберв , bor : bího , bíbor : сБ:ерлепп>.

C s-cs, Császár: Цесарв, csillag : звкзда . gáncs : no- гр^шка.

Cz-cz , Czafrang : 1. к и т е , 2. poíima , czipó : ц1повка , bérez : каменигаа ropa. 1 *

банБ , dudás : гаидашв.

D ’s-d 's , D ’sida : џида ^ копл!5, lán d ’sa : ланц,ета, hand-

’sár : анџарБ , мачБ.

D z -d z , M ad zag: B’p6u,a , b o d z a : зова, biiubodzik : ny- полБчисе,

E É “ Cé , E m b e r: ч о в ек г, sebes: хишарв , б^^рзБ, раннвг, szép ség: лепоша , s z é lv é s z : олул, Гвкшрина.

F - f j F a l: з и д г , д ув ар г, f o g : зубт>, fé r e g : и;’рв1,, fa­

zé k : лонацЂ,

G -g , G é g e : г^ркллнг, g ö d ö r : гудура , ö r d ö g : д1аволг, саш ана. G ö r ö g : Гр’к.Ђ.

G y - g y 9 í g y 9 ^^gy • 9 онако, g y ö n g y , бисерг , g y ö n g y ö s 5 бисернБ1и.

H -li 5 H a b : гаалас-Б, п к н а, h a d : рашг^ h a l: р м б а , ha­

h o ta : rpoxomij 5 cmIíxtj*

l i - í í , I g a : лраЈмг , m irig y : ж л кзда, íz : вкусв , szív : сердце.

J-j j.J a j.: ЛО , b a j: б к д а , s z ila j: дивлб1и.

K - k , K akas : iiem ao, k á k a : ciima y ришу, k é k : плаветанг.

L-15 Láb : Hora , lé le k : душа , hallás : слухт> ^ h a lá l:

см’рШБ.

L y ~ ly 5 L y u k : p y n a , m e ly ; n p c ii, гр у д и , h o m á ly : maBHütia , m iily e n : каковми.

M -m , M ad á r: птии,а , m é sz: вапно, кречт>, ' m ente :

^)фд1л, m a lo m : млинб, воденица, сувача.

N -n , N a p ; данБ, сун ц е, n é p : народг, n e m : н е, нп е.

N y - n y , N y á r : лкшо , nyom : ш р агв, сшаза , k án ya : лсшреб-Б , k ö n n yű : лагктЈ.

0 0-OÓ 5 O rv o s : врачБ, лккар Б , m o csk o s: ум^рллн-Б, orsó : врешено , koporsó : м р твач к!:! сандукБ.

00-ÖÓ , Ö k ö r : вол-Б'^ ö r ö m : радосшБ , бг : сш раж а, szór ; длака , сурдума.

Р -р , P ap : П опБ, p a p iro s: иапир-Б, P éter: П е гаар г, P á l : Павао.

vás : ридан^ , плачБ.

S-s , Sas , opao , sás : шашг , sors: жреС;е ^ судбина . si­

sak : шлемТЈ, капа.

Sz-sz , S zeg: клинт,, ексерЂ , szék : сшолч, , сгаолица , ész : умт>, разумТ), sziszeg : и,Б1чи.

T - t , T a jté k , ntíHa, test: т ^ л о , tinta: масшило, T ó t : ТошЂ, Словак1>.

Т у -ty , Atya : omau,!*, tyók : кокошб.

U u -Ú ú , U dvar: дворг, авл1а, utas: пуганикг, ujj • прсш1>, рукав-Б.

Ü ü-U ü , Ü reg: шуплБина , üveg: стакло , ürügy : prae- textus 5 ВИДЂ.

V -v , Vad : дивлб1и5 суровг, virág: цвЗзтв, лxzcr: ве- зирв , воевода, n y elv , езБ1кт>, говорЂ.

Z -z 5 Z a b : зо6ђ, овас-Б, búza: пшеница, жишо, zavar, мешежБ , gaz : í^yöpe , коров-в.

Zs плп ’S-zs или ^s. Zsákmány: грабежБ, zsold : пла- ћа , gúzs: гужва , rózsa: ружа.

Шгаа морамо о rnyi^iiMB, ш. е. чужесшранБШ-в пи- сменпма знашп ?

0 шу1)ИМЂ пиотенпма , као : е , сћ , q , \у , х , у , птреба намтз з н а т и , да ша писмена у собсшвеннБшг п- м епм а, II у позаимл^нБШЂ р ^ ч м а, или у с^парБтмБ фа- мхлхарнБШЂ именма коренБи^ гласБ свои задержавато п код-Б Mal^apa, н. п. C a t o , C ic e r o , A c h ille s , X e r x é s , Q u in tilian u s , Y p s y la n d i, C a n c e llista , Q u ietan lia , F ó r- gach , И Ш. Д,

П p И M b Ч a H i Л.

1. Ма1>арска писмена , гледато^и на облпкт^ kbíob'n , есу нодобна Р и м ски м г, обаче у смошренхго гл аса, дп- леко ошступато ошђ гласа PiíMCKíe пис1У1вна.

2. Писмена c s , ч , e z , ц , чесГто се замћналато еЂ ts , и t z , II о шомТ’ iouiiu'b до данасв нишша из-

BÍ3cmHo згре^ено ни tí. Обаче оиетпг онда , кадт> у коре- Hoii р^чи на крак) писмн t ст о и , срагда се t задержа- ва , н. п. bonts , расшави, развалп , ( niw ) , rontson , ( да локвари он г).

3. У изречен1к) никада не треба кратка, дугачка , и сродна писм€на изм^нвивати, и едно вм^сгао дру*

rorii полагагаи, н* п. alm a, álma , s e r, sör , v í g , vég ^ é lé t, íle t , l ó , lú , csuda, csoda, и m. д.

Б. 0 СЛОГОВМ И o с р и ц а н1го.

Шша e слогв ?

Слог1> e изречен1е едногЂ самогласногг , или ввппше С1> нБпмг. сложенм согласнв! ипсмена, н. п. а ló , конб , е -р е г , лгода.

Изтјколико се слогова свака р1;чБ еосшои ?

ИзЂ

едногг

или вишше

слогова

, шо

есшБ

из1»* о-

нолико

, колико у

нБОи еамогласнБ! лисзхена нма.

ТТТттта се разум^ва подт> cpunjaiíieMT® ?

ПодЂ cpiiij^aHieMTj разум^васе иравилно сошженге слогова, кои ее изт> лодобак)1ци лисмена п нбшвогб раз- д^лен1л сосшое.

По коимтј правилама cpiiii^amii треба ? По сл^дугохциЈУП*:

1. Кад-Б едно согласно iviei)y двома самогласнмша стпои, онда се кг последн^му узмма, н. л. é -le t, жи-

m ié ,

живошЂ.

2. Кад1> два или више согласнБ! ме^^у двома са- могласнБша сшое , онда само оно наипоследм15 согласно сл^дук)Л|-ему слогу прилада , н. п. em-ber , човектз, ki­

le n cz-ven , девешдесетБ.

3. Кадтз се шри самогласна писмена засдно стпеку, овда оно у среди само собомЂ слогђсочимлва, н; н. ti- é - id , т в о и .

4. Кадт, се сб многима согласнвхма само кдно са«

могласно у ркчи находи, онда сва заедно сочиндвак) е-

gyöngy , ])ин^ува , 6исерт>.

5. Писмена сложена cs ez

ц,

g y гб

,

1у лб

,

п у нБј

SZ

с , t y ћ ,

ZS

ж , смашраи) се ivao просши гла- сови , и т а к о се у срицанк) никако раздклиши не м о т у , н« л. fá -czá n , соколтј

,

h e -ly e s , сходант>, правилант>.

6. КадЋ се сложена лисмена усугу6ллва1в, онда оно последнк слажено лисмо додаесе слкдумЈцему, а оно перво предидуицему самогласному > т л, h a t - t y i i , лабудЂ.

7. У производносложенБшг ркчма како е кое ре- чен1е сложено , онако се у срил,анк> и раздклгое , н. л. á l- o r-cza , ларф а, fö ld - e - d é n y , земллнБпг сосуд-в.

П р и м 4 > ч а н 1 е . К ад к ад г он^ у сложенБ1МТ> р^ч- ма доложене ч а с т и ц е onn> овбх 7 правила ош сш упак), и сричусе ло обхцимБ лравилам а, н. л. ká-ros , ш код- ЛБИвг, s z e - le s , вкшровигпБ, h é r e s , на гл асу, чувеНЂ

И ВИДБеНЋ.

В. О ч m е н i ш.

Шша се подт> 4meHieMi> разумква ?

Подтј чшенЈеМБ разумквасе исправно произношен1е , и вразумишелно гласлЈце предложен1е сваке ркчи и цк- ле бескде.

Кон су главна правила, по коима се учимо добро чишаши ?

Слкдутохца :

Сва предсптол1ца лисмена и слогове морамо о- нако чисшо и вразумишелно изговарагаи, као шшо су налпсани,

2. Крашке слогове, шо есшБ оне, надг коима у- дарелге не сшои, гПреба у макарскомв езмку хишро, II без1> свакогБ ошезанл, а оне , гди ударенгл видимо , лрошегнуто чиптати , шко шо не наблгодава, одма ло- itaaye .ј да своисгпво ма^арокогг езвпса не познае.

3. При , ј : и . шреба се мало за5’ставлнши.

4. И саммЛ гласЂ у свое време, и на свомг Mt- сшу нром^нБИвати Ј и како понаособитвиуп, речешвма , шако исшо и ц^лом бес^ди сличантз изговорЂ прида- ваши шреба.

У Ма^јарскомг езмку налазесе они и сти чтен1н знаи,Б1, кои се и у свима другима eabiu^bi улошреблнвато, као н. п. ( ' ) oKcia, ( ’ ј апоешроф-Б, ова^ се полаже лри лрак) доследнћг-Б лисмена, и показуе, да е онде или едно лисмо, или i

^

íabih слогт

>

изосшаВлћнБ , н. п. а%

BMtcrao az ; онаи ј engem’ вмЈзсто engem et: мене ј Me­

sterek’ : вм к сто Mestereknek , и мр. ( - ) единишелна m e g -le t t : сбмлосе , совершишасл , ( — ) лочивателна , ( ? ) вопросителна, ( ! ) удивишелна, ( ) вмксгаишелна, { ’*') примкшишелна , ( § ) лараграф1», ( „ ) вносишелна.

Како лри свакомв овомв знаку чигааши шреба, шо е болк лознашо , него да 6bi нуждно 6bi-i.o ^ овде о ШОМТј говориши.

С ђ Ч Е Н Х Е В Т О Р О , 0 П р а в о п и с а н 1 н ) *

Шша € Правописан1е ?

ПраволисалХе есшБ она наука ^ кон насв учи сваку р^ЧБ св лодобатолЈЈИМи лисменБ! налисмваши , р^чи лра- вилно раздклБивашн, ошм^нне знале , ( шо е с т в • , ^ . и проч. ) на свое biíícino полагаш и, и гаако 1Ј,15лу 6ес1Јду вразумишелну учинигаи.

Гди се лишу велика лисмена ?

1) у и о ч е тк у сваке 6ес1>де. 2) У л о ч е т к у сва- когтј cinixa.’ 3) У крелЈ^^номв имену и у празвил^у.

4) У собсгавеннммБ именима грпдова^ ivrhcma, nycmbi- н л , брегова ^ р к к а , вода, и есте ств е н н м ^ лроизвода.

5) У oHbiMB речен1лЈУ1а, код достоднсгаво^ и чиив о-

се сгпранна 6ес15да , плп oGm,a пссловии^а уводи. 8) Кад*ћ се 6ес1Јда о другомтЈ лредмешу започне. У свима про- чимл случаима пиш у Maijapii мала писмбна^ шшо ви- ше н у oHbiMt р^чм а, кое се изтз крепценм имена и прозвихца проибводе.

Ш ш а имамо у Правописан1к) ( Ореографхи) Mai^ap- скогЂ езБ1ка iomm-b примћшиши ?

Имамо лрим^гаиши г а о ; Да како годб у Славен- скомл esbiKy лнсмена y, оИ ш^ б и и пр.

разликоваш и ш реба, и вдно б нЈјсшо другогв по лрави- лу положиши се не може ^ гаако псшо и у Mai)apcKOMTi езм ку ова ли см ена: а , á , o , ó , e , é , i , í , ö , Ö , ü , ü , u j ú , no сБоисшву 63biKa y cBaivoií речи свое

собсшвенно ívitcmo имаш^ и едно б мЈ^сшо другогЂ напи- саши ни е свободно, обаче ни ^данл Ма^^арскш Грам- jviamiivB до даласв у к н б и зи cboíoii назнач1о ни е , гдп се , II у коимБ pls42Ma ова писмена : а , Д , о , Ó, и , с , é , i , Í , Ö , Ó , ü , ü , п и ш у , гди ce самогласна ли- смена усугубллваго , као шшо с у: b b, t t, гди cs а гди is налисаши гареба ј него су нама осш ави ли , да се пра- Бописан1К) ИЗЂ лрилЈ?жногБ ;Mai)apcKH к.нБига чшенј«л учимо.

Ммамо ли iommB особигао каково лримћчанге овде учиниш н?

Овде особишо прим1л п и т и и м ам о , да Maijapn и- ]мена супЈ^естБителна и прилагаш елна, а равнБшг. на- чиномЂ и гл аголе, на два члена разделкж), и едне на- рпчу лсногласл1це 5 а друге дубокогласл1це речи и глаголе.

К ое се назмвак) дубокогласне речи и глаголп?

Оне речи и они глаголи , у коима се iincMen^a : а , о , U 5 крагпка , гао есшв безБ oK cie, пли дугачка á , ó ^ l i , CB oívcioMBj налазе, зовусе дубокогласл1ци, п ше све р е ч и ; II т а к о в и сби глаголи у н а р а х ц е н г л м а свопма

задржавак) ma исша писмена: н. пр. a t , ак, п а к , о к , link , tam 9 tü n k , a никада e t , ek , t e m , и проч.

A Koe ce речи и глаголи наричу лсногласн1ци ? Оне речи и они глаголи , кои j к о р е н м м т * слоговима своима ова самогласна лисмена имак) е , é , i , Ö, Ü , и та к ове ркчи у н а р а Ј ц е н х л м а своима задржаван) ma исша писмена : п е к , e t , ö t , ek , ok , tem 5 tünk. Ова два правила ecy шемелв Ма-

^арскогв езм ка, и есу правмм узрокг, шшо Matjapii само два склоненјд и два сопражен1л иман).

Ч А С Т ћ В Т О Р А .

О С л о в о и с п м т а н 1 и . ( Ethymologia)

С ђ Ч Е Н Ј Е П Е Р В О . О частма слова во обше.

Ш га а содержава у себи Словоиспвхшанхе (Ethymologia) ? Содержава она правила, по коима се све j/кчи у как.оБои,бескди познато, разнсшвуш^ именд н), и скланлк).

Изту чега се состои бескда?

Мзв Бмше речхи одв различише сшруке , кое сово- купно сочиннвато едно цкло, јп. е. бдно положен1е, у коемв се ммсли човеческе изражавак) , и познак).

Коликогуба есу речешн ?

1. Двогуба : е д н о с л о ж н а , н, п. kép , образЂ, пкона 5 száj , )'сша, и многосложна , н. п, fes-ték , бон^

fáj-d a-lom , болкшица, болн.

2) lommt двогуба : п р о сш а н. п. ember , ч о в е м , и с л о ж е н а , н. п, meg-fizetem, иеилатш с а м в hal­

adás , ХБалодалн1е»

1\оликог}"ба fxy npocma речен1н ?

Двогубп , к о р е н н а , н. и. gon d, брига . н п р о и з в о д н а ^ н. n.gond-оз , 6рижлБивт>, gondos'-ság, бриж*

ЛБИВОСШБ.

Ш т а су т о часгаи слова ?

бсу она различна реченјл, изт> кои се бес^да со- чинава.

Колико часш1и слова пма Mai^apciUii езв1кг ? Има девешБ, кое су сл^дук)1це 1.ч а с т и1ца, 2. име, 3. itíiicmoHMeHie, 4. глаголБ, 5. нричаст1е , б* нар^>ч1е), 7, предлогБ, ( или по своисшву Mai)apcKorij езмка по- слер^ч1е) 8. сок)31>Ј 9. междуMernie.

Како се разд^лгок) ове чаеши слова ? Разд^лгок) се на скланаеме, и несгуланлеме.

Кое су С1£ланлеме часши ?

Ове чешБгри: 1) Име { овде се содержаваго суп^е- стви тел н а^ лрилагагаелна, л числшпелна имена) 2) M’fccmoHMCHie 5

Зј

глаголг , 4) причастге.

Хое су нескланлеме ?

Сл15дук)1Цв : 1) часпш11,а ( кол предБ сушествишел- НБЈМЂ именемЂ сш ои) 2) нар1зч1е , 3) цредлогБ (Ргаери-

sÍLÍo ) , или поелер1Јч1е ( Postposiiio) , 4)сок)31., 5) меж- думеш1е.

ПХта намБ треба знашп о пронзведен1н), и скло- HeHiro CBiio девешБ часгаги слова вообгце ?

Руду^и да се клточб у испБппанЈн) Maijapcitoi^ езБГ- ка , као шшо смо горе прп праБоппсан1н) лрим^шпли, у шомБ сосшоп , да све речп Mai>apcive, кое у склоне- HÍH) II сопрлжен1н) нарап^авак), на дубокогласлд^е , п лс- ногласл1це разд^лимо, зато ио шомб об1цемБ лравилу Kocmynaroiin, na полоагенБп! вопросБ овако отговорп-

ши можемо :

1) КакогодБ дубокогласлп^а 5 исшо гпако и лсдо- гласлхца пмена и речен1л у пронзведен1то и склонен1к>

СБоме ПЗБ1СК} К) подобногласлЈЈ^е себп слогове , н л. méz ^

медтз, у 4-мг падежу има m é z -c t, á не m éz-at, fog?

зубт>, у 4-мг падежу има fo g -a t , а не fog-e L.

2) Кадтз се речБ какова на крашко а , плп е , о- кончава онда ша крагака писмена при нархпценјама по- сшан) дугачка ^ и добмван) над*Б собомБ okcíio, н. п.

alm a, лбука, alma-é , almá-nak , a lm a -t, elme ; pa- зумг y elm é-é , elnié-nek . elmé-t.

И 3 Л Ш i e. y случак) обаче, кадг ce кт> oBbiMa крашкимЂ a , или e , придодато слогови : i , ság , ség , онда cBoii кратакЂ изговорг задержавато, и okcíto надг собомБ не подносе ^ н. п. B uda, Будимг, B u d a -i, Бу- димск1и, gorom ba, грообг , goromba-sag , гроб¹ансшБо , gyenge , слабБ, gyeiige-ség , слабоств. Ово се псшо и у мнопша другимБ случаима дога1>а, као шгао ке нас1>

упражнен1е научиши.

С ђ Ч Е Н Х Е В Т О Р О .

0 ч а с т м а слова боосо6ђ. А . О Ч а с ш и и , bi. ( A r t ic u ln s ) ЈПша е шо часшица ?

^асшица е шакова речв , кол се предв нменемв су- Иј^есшБишелнммтз полаже, и кок оно исшо име показ) е', II изБ^сшно га опредкллБа : н. п. add ide a’ j)álczá-m al, даи овамо палицу мок), оно а’ еств часгаица, и осгаае нескланлема.

К олико пма у MaljapcKOMB езмку ч асти ц а ?

Две : опредклена : a z , или а’ , ш а и , гаа, пто, ^cr ^ t>ic f 3 и неоиредклепа: e g y , едан"в, една, едно , или нкк1и , нкка , нкко. cincr ^ ciuc ^ eincs.

Ш т а намЂ шреба з н а т п о часшив,в1 онредкленои ? Т о намв е знаши н}'ждно : 1) Да она у Мађарскомт*

езвхку нипакавв родв не осначава, 2) да се скланлши не зможе , 3) да пксли) z онда и згуби , кадв дредв она-

кнмЂ 1шенем1» стои , кое се са согласнБ1мг пнсменемЂ заиочпн^ , и у шомЂ случато надт, часшицу а’ положисе апостро(р1>^ кои значи да е писмо z изоставл^но.

А шгаа шреба о часшт^Б! неопред^ленои e g y , знагаи ?

Т о 5 да она р еч в, предЂ koíomb ma часшпца сш ои, нишша и ^ ^ с т н о не означава, него каковми годб пред- мешЂ , или вехцБ предсш авлл, н. п. eg y to ro n y , еданБ шоронБ, кула.

Б. 0 II М € н у, Шша е име ?

Име есшБ оно , штпо какову извћстну всјцб , лли нћнб качесшво означава, н. п. föld, землл, парЈдан-Б, lélek , душа, ]0, добарг, nagy, велшаи, szép, л1;пђ, II ш. д. ‘

Коликогубо есшБ име ?

Име есшБ двогубо ; 1. име супцесшвишелно, (Fő­

név) , 2. прилагашелно, (M e llé k n é v ) к-б овомб се при- coioaíaBa и име числишелно ( Szám név ).

ТТГша е. име сухцесшвишелно ?

Мме суЈцесшвишелно еств оно, кое самБхи пред- мештз показуе, н. п. ember , човекЂ, kalap, шеширг.

А шша 6 име прилагашелно ?

Мме прилагашелно есшБ, кое качество каковогЂ предмеша означава , н. п. bölcs , мударг, fekete , и^рнБ.

Коликогубо есшБ име су1цесшвишелно ?

Д вогубо: 1) Име собсшвенно, (tu la jd o n n é v ) , кое какоБо понаособишо л и ц е , или понаособишБхА пред- мештз показуе, н. п. P é t e r , Пешр-в, Ра1,П ауел Ђ , Bécs, ВХенна, B u d a , БудимЂ , и т . д. 2) обхце, илп нари- цашелно нме ( k özn év ) , кое све предмеше едне сшру- ке показаши може , н. п. K i r á l y , К р ал Б , V á r o s , Ва- рошБ, град-Б , и пр.

Ш ша намЂ е у Гра1Ушат1ки нуждно о имену пред- ложиши ?

Нуждно нам1» € , a) о произведен11о, а 6) о скло-

hchík) npocmpaHie говориш п, и у б о : а) О произведен1н) имена.

1) Ö произведен1к) имена сз^гцествишелног-в.

Одт> кудЋ се произБоде сухцесгавишелна имена, и како fi

1) ОдЂ суц^ествителнм имена, кадЂ пмг се ове кончашелне часшице додаду , а , е , gomb-a , печурка ,

сундБерЂ , рШ -е , лептирт>.

ács, OCS, e cs, Öcs: pip-а с з , шурчинакт>, џанибула, lik -ács , лмица, руппца , köv-ecs , камечакт>, пиллкђ.

* gom b oly-a g, клупче’, r é t-e g , пукотина, лк ^ о к , ек , ök : s u ly -o k , малв, tel-ek^ миллкђ, до-

бро недвилшмо , köly-^ök , шшене,

aly ? o ly , ely у ö l y : g o m b -o ly , клупче , h öm p-öly , Баллкг.

a ly , é l y . lap-ály , млака, баровишо месш о, лапЂ, se- r e g -é ly , чворакЂ.

asz, esz: szak-asz, скченје , rek-esz", клточамица.

am , ém : csill-ám , блисшанк, vill-ám , мј^нл.

a n y, ény : lap-ány, равнив^а , le p -é n y , леиипл, er-ény, добродћшелБ,

csa, cse : tócsa, калнзга , барица, szemcse, оканде , окно.

cza , c z e : kan^cza , кобила , kemen-cze , nei^L.

é k : ágy-ék , бушина, tá j-é k , предклБ, á rn y -é k , сћнк.а.

k a , ke : madarka, пшичица , tŐ-ke , панв, клада.

m ány, m én y: tok -m án y, BaA0B4iiivi) за inoii,biAo, фу- шролтз, re-m én y, надежда.

n é: K irály-n é, КралБИ1]^а , szabó-né, швалл, сабовка.

nők ^ nek : p oh á r-n ok , сшарешина BiHapcKiií ^ 35Íuubfc^enf j fegyvernek, opymeHocaUjij.

ság , (szág) ség : Király-ság , Кралквство , Кралквина , or-szág, Держава, Кралквсгаво , ember-ség , човече- сшБо, благоприсшо^носшв.

i y ú , t y ű : sarkan-tyú, мадпешица, мамуза, k e z ty ü , рукави11,а.

VI, ü ; lap-u , чичакг, g y e p -ü , обграда, обала. . vány, vén y: bál-ván y, кумирЂ, 1дол1>, ör-v én y , пучи-

н а , вршлогг.

3) Одтј прилагашелнм имена, чрезЂ сл^душхце додашјЕ^е, или кончашелне частих^е.

ка , к^ : csaló-k a, мамлвивацт,, варалии,а , sós-k a , |'ки- селлкт,, (ш рава) kén yes-ke, маза ( размаженЂ, рас- калашен!.).

lék ; apró-lék , дробт>, смтнежБ , см тн иц а, kötÓ -lék, свеза , повразача.

o g , eg : bal-og , шувакл1л.

ság , ( szág) ség : tudatlan-ság , невкжесшво , ( jó-szá g , добро , пришлжан1е) szép-ség , л^поша, beteg-ség , боолл.

3) ОшЂ глагола, a понаивмше огав mpeí^enj лица, числа единсшвенногЂ, времена настол1цегЂ, наклонен1л изнвшпелног-Б , сл1здук)1ца окончен1л додаватоћи :

ag , eg : avat-ag , попоношено , вешо , н. п. волим!.

злашо и попоношено, него л’ сребро изнова ковано, ren get-eg, неизм^римосгав.

a lom , elem ; ju t-a lo m , награда, возмезд1е, kér-elem , молба.

a l , e l : h iv a t-a l, зван1е , должносшв, h it - e l, Bbpa , Bepecia , кредхшв.

á l, é l : h a l-á l, смершв, k ö t-é l, уже, па^ванв.

ály , é l y : o s z t-á ly , раздклен1е , v e sz -é ly , пагуба , o- пасносшв.

am , ( á m ) y om , e m , öm : foly-am , npomeKt, ош- moKT,, h u ll-á m , шаласв , волна, k e ll-e m , милина, vagy-om , cepMia, имкн^е , миллх^в.

d n y , ény : vág-ány, цкиогаина , пукошина , k ö t-é n y , кецелл, нрегача.”

ap , ep : isz-ap , глиб1», y Kpaö воде блашо , ű l-e p , m y p t, киселИ11,а, н. n. в1нска.

ár , ér : b ú -v -á r , гнторавацг, vez-ér , Везирг , Воивода.

á s, é s: vág-ás, c ík b, вагашЂ na пуш у, kér-és , моле- Hie, npomeHie.

asz, esz: dug-asz , зачепакг, rek-esz , клточаница, брава.

a t , e t : akar-at, волн , it é l-e t, сјдђ.

cs : vakar-cs , огребЂ , огребача, teker-cs / савишактЈ.

csó , cső : hág-csó , прелазв , пречага y лксгавал1а , lép­

cső , корачаи.

d a lo m , delem : fáj-dalom , боолл, myra , vesz-e-delem, опасносшБ, пагуба.

ék : akad-ék , препона , преплтсшв1е , fe st-é k , бол , фарба.

lék , ( alék ) : m os-lék , noMwe , fóz-elék , сшвари за куванк, за вариво.

m á n y ,m é n y : talal-m ány, изобрктен1е, keres-m ény, raeiíjbiBo.

o k , Љ : a t-o k , клешва, проклинлнк, v c l- e k , rp e x t, ПОрОКБ.

ság , ség : imád-ság , молшпва , segél-ség , nojvioliL.

t y ú : pattan-tyií , moni>, канонв.

ván y, v én y: lanít-vány, ученикв, szök -e-vén y, 6e- гунаи,!,.

4) Omt причасш1л И отЂ наркч1л , сдномтј ркч1к),

опПј CBÍK) часшји слова, и шо та к о и сш о, као ошћ

прнлагагаелџБ! имена чрезЂ прибавллемо окончен1е ság, ség, н. п. tanító: tanitó-ság, учишелсшво , tanult-ság, наученоств, jövcndö-ség, будуЈЦноств , mulandó-ság ^ дрошасшносшБ , feslett-ség , злонрав1е , bamar-ság , хи- шрина, hirtelen-ség, изиенадносшБ , и. пр.

1. О произведен1н) прилагашелнБх имена.

ОшБ кудБ се производе прилагашелна имена, и како ?

1) Од1» нмена су1цествигаелнм , кад*в лм1> <Је ове кончашелне часшице додаду.

аз , OS , ез , ös , { з) bogar-as , »емиранг, а- gyag-os, глиблвиБТЈ, глибоБиттз^ fény~es, снднг >

köd-ös, магловитп-БЈ bii-s, брпжлмЈВ-Б ^ жалосшивтз.

i : Buda-i, Будпмск1и , víz-i , воденБ¹и.

, d i; o k o s -d i, разбохлипБ, мудраи,Ђ ^ kaLoTiá3-di, вомни-

4KÍ1Í. - . ■

nyi: láb-nyi, са сгаопе , arasz-nyi i, сђ педлл.

ó k ,.o k : pof-ók, буи,масшЂ 5 szem-ok, ркатп-ћ.

oiiy , eny: hajlék-ony, гиблвЈјвБ, нагнутЂ, iöredék- eiiy, ломлвпв-в.

só , só : al-só , долкв1п , vég-sÓ , Kpainiiii.

lalan, leien 5 allan, ellen, ötlen: inag-lalan, 6e3cb- меннБхи, неродкинл, hív-telén , невкрнмд , anyá-llan , без-Б-матврен-в , idÓ-llen, незрео, превремениви!.

u , ü : mélloság-u , вмсокодосшоинм^, érdem-u, шно- гозасл5'жк1>пг,

2) Ошв прилагашелнм пмена чрезг слкдутоп^е кончашелне часшице.

as , OS , cs 5 ös , ( s ) : olly-as, онак1и, онаковвп!, Illy­

és , oBaKiií, oBaivOBbifi , beleg-es , болешлБпв-в , fejér- es ⁵ белвкасптв, ezűsl-ös, сребренв, пос’рг‘бренкнБ , sárgá-s, Ж5”1»касш1>.

dad , ded. apró-dad, раздроблкнт,, kís-ded , маецакБ ;

малено дкше. ,

k a , k e : k o n d o r - k a , к уд р ав г, к уш ш р ав г, sz e g é n y -k e , сиромашак1»з сиромашан-Б.

la la n , le ie n : b o ld o g -la la n , Hécpelsain,, неблагополучанБ, é r z é k e n y -le ie n , нечувсшен-Б, безчувствишеланБ.

3) ОшБ глагола, и шо о т г шре^ег-в Л1 1и,а време- на настон¹цег¹. , единсшвенногБ числа, наклонен^л изл- вишелногБ ;

andi ). o n d ó : álí-an dó., посгаолнБ, k el-e n d ó , и ду^Б . г-

потребтпрланБ . 2

allan, e llen : rár-atlan, иечаннг, enged-ellen, нспо- пусшлБИВ1>, непокоранЂ.

án k , énk. nyal-ánk 5 облапорант>, fél-énk , сшрашлвив'^, á r , é r: csa l-a r, џреварлБивЂ, fo ly -á r , сласшолгобиБЂ.

é k o iiy , ék en y : h a jl-ék on y, гибакЂ, наклонкнг, fé l- ékeny, сшрашлБивЋ.

ós, os : fojt-ós, опарЂ^ cypoBt, félt-os, лтоборевнБив-Б, o tt, e tt, ött: bont-ott, злонравант>, одрешенв, ég-ett,

изгоренЂ , олалбнв , fa l-ö tt, угреннт>.

6 , Ö : sír-ó , плачу^^Ђ, плачко , kér-Ó , просишелБ.

4) И од1» други часш1и слова, са слкдуЈохцпмт* о- кончен1шУ1а :

való : kivaltképcn-való , налластитБ, eimi-val('), за

€ло опредкленБ, ré zb ó l-v a ló , бакаранв, о т в бакара , edcjig-való, досадашн!#.,

i : néh a-i, негдашнја , покоиибп! , .,.6biBmiii.

s ó , s ó : túl-só , СЂ оне сшране , оносшранск1и , el-só , nepBbiii.

П р и м4з ч а н1е. Ова произведен1л можемо iiaií- бол^Ј изЋ сБоисшва MaijapcKoríj бЗБ1ка , и изв упражне- HÍH научиши.

6) О склонен11о имвна сухцесшвпшелнБЈ.

Шп10 есшБ склонен1е ?

Склонен1е есшБ премкненхе имена по числама, и падежима.

Шша показуе число у склонен1Нма ? Число показуе едну или многе веп^и.

Колпко чисала има шче супцествигаелно ?

Два числа: едпнственно, и множесшвенно , н. п.

k e rt, в е р т в , вершоградв, kertek, вершовп.

Одкудт> посгаае число множесшвенно ?

ОдЂ бдинсшвенногБ, кадт> му се ова окончен1л до- даду : к , ак , ек , ок , ök , по своисшву сроднм само- гласнБ! иисмена , н. п. almá-k , лбуке , hal-ak , pbi6c ,

kert-ck , вершови , angyal-ok , ангелп, ördög-ok , сови у д1аволи.

П р и м к ч а н 1 е . Произведен1е именпшелногЋ у множесшвенномта числу завмси одг четвершогв падежа единсшБенногтЈ числа, као шшо í^eMo мало дал^ увпдпгаи.

Шша fi склонен1е по падежима ?

бсшБ додашакБ р1;чи , кои н^ко изв1^стно станк показуе , т о lie рећи, еств премкнен1е ркч1и чрезв о- iiüH4eHiH II иадеже.

Колико падежа имак) имена сушествишелна ? У оба числа слкдук)п^,и ш с с т в падежа : 1. Ммени- meAHbiíí, ( N e v e z ő ) . 2) Р оди ш ел н м и , ( N e m z ő , v a g y J iirlo k o s). 3. Дашелнми , ( T u la j lő n i tó ). 4:. Б и н и тел - HbiH 5 ( S z e n v e d ő ). 5. Зваш елнм и, ( H iv ő ) . 6. Сказа- т е л и м и , ( H atározó ).

Како ce може склонеше суЈицествишелнБ! имена во- об1це предложигаи ?

По склонен1ш указателногв мксшоимсн1л, кое о- вако гласи :

Т и с л о б д и н с ш в е н н о . az , онаи , она , оно.

ez , овам , ова , ово.

az-e , онога, оне , онога.

e z-é,*) овога, ове, овога.

ап-пак, ономв, онои, оцомг.

еп-иек, обомб , овои ^ овомв.

a z -t, оногтз, ону, оно.

eZ-t , ОБОГВ^ ОВу, ОБО.

1 И.

2 Р.

3 Д- 4 в.

5 3.

б , с.

az . e z .

онаи , оваи

она , оно.

оБа, ово.

at—to l, одт> ОНОГ1), одЂ оне, одв оногЂ.

et-íő l, ОДБ ОБОГБ, ОДБ ОБе^ ОД-В овог>.

у IMai^apcKoMB езмку особишогв пр11мкчан1л до- сшомно 6СШБ оно СБоиство, да се падежв прптн-

2 *

a »»

>•

et a

Чи с л о шно же с шБе нн о . az- ok, ОНИ , оне , она. . ez-ek, OBI!, ове, овв;

azok**é, oHbi ^ ohm , ohm. ezek-é, obw , obi>i , obm.

azok-nalv, онбшв, онммђ, ohmaib. ezek-nek, овммт>, обммђ, obwmb. azok-at, оне, оне, она.

ezek-.et, ове, ове, ова.

azok , они, оне , она.

ezek , оБи , ове , ова.

azok-tól, одв oHBi, одв онм, одв онм.

ezck-tol, одв овм , одв овм, одв овм.

Може ли се какоБми oóiniií објразацЂ за сва скло-

hchíh положиши ?

Буду^^и, да Mai)a.pcKiií езмкг само едно склоненАе иааа^ гашо слкдзгк)1ц1и образа1Ј,ТЈ положишисе може:

Ч и с л о б д и н с ш в е и н о . Задано пме:

1 И.1 2 Р, 3 Д- 4 в.

6 3.

6 с.

а а>

о ' а

1 И.

2 Р.

3 А- 4 в.

5 3.

6 с.

с иак t , a t, o t ,

с nek

1 9 et 9 öt liao II нменишслнвш.

tol 9 túl 9 ra 9 töl 9 lül 9 re 9

жателнБИ! , mo есшв родитпелнмм /како y едпн- ственномв , гпако и удшожесгавснноЈмв числу скланнши може , п онда одВ родитпелног-Б начи- нисе нменителнми ,падежБ ⁹ н. п. Felér, има ³' Родишелномв бдинсгпЈц Péter-óд садт, одв окогт, Родителног1> постане Имен1Ш1елнм0 , п скланасе по .обн^емЂ правплу : Имеи: Péteré 9 Петровв , Р.

Péteré-é 9 ПешроБогв. Д. Péteré-nck, ПегарО' вомв* У МножесшБ; Péterc-k-é , Пешрови u ш. д.

a

05

M.'

P.

Д-

B.

3.

c.

Ч II c Л o M H o Ж e c m R e H H o.

k , ak , ok , , k , ek , ok.

ké knak kát

ké knek két као II нменишелнмп.

k t ó l, k i ü l , lóra, k iö l, k iü l, kre.

KíiKo ce Rmopbiii, или родишелнми падежт* iiso- бражава ?

Треба ИменишелноМЂ падежу додаши é , н. п. И- менишелнБп! падежт> есшБ: k e rt. башча , овому кадт>

се дода é , бмши te родишелнви! kert-é , башче. А :(сад'Б се Имешипелнми падежв окончава на крашко а , или крагако е , онда ша исша крлшка писмена у свима падежима постан) дугачка и добмвато надЋ со6ом*б о-

f г

•

Kcífo у н. п. atya, az atya-e, maö oraaii,T>, mora ошца;

az atyá-nak, гаоме ошду, и ш. д.

Како се изображава шреш1и или дашелнми падежв ? Сђ додашкомЂ пак или п ек , као шшо сиркчв И- менишелнми падежв у себи или дубокогласвхца или нс- ногласн1ца писмена содержава, н. il^ iit, пушЂ ^ út-nak , пушу, kert, бахца, kert-«nek, бахци, atya, omaij,T>, а- tyá-nak , о т ц у , testvér , сродник-в , testvér-nek , срод

нику, и га. д. ^ ♦

По чему се познае , кол 6 ркчв дубокоГласлЈца , 'а кон е. лсногласл¹ца, ш. е. гди птреба у дашелномг па-

дежу положиши пак, а гди шреба пск?

Да 6bi шу разлпку учиниши могли , шреба намт>

одЂ нмена сушесшвпшелногг начиниши име прилага- телн о, И3 1, последнкп> слога прилагашелноп> имена лознати можемо , есшв ли дубокогласлхце пли лсногла- сл1це име, ако е дубокогласлхце, о'нда се у дателномг падежу полаже п ак, ако ли е лсногласлн^е, онда пск ^